Jedan od problema koji nastaje kada se američke vlasti i mediji usresrede na ograničen broj tema u spoljnoj politici je činjenica da u tom trenutku može doći do opasnih preokreta u drugim područjima koja ostaju izvan fokusa.
Upravo takva situacija odvija se u ovom trenutku na Balkanu, regionu koji je biio prioritet spoljne politike zapadnih država u devedesetima, ali u poslednjim godinama Zapad ga skoro potpuno zanemario.
Na izborima u Kosovu pobedili ratni zločinci
Dok su američki političari opsednuti Bliskim istokom, Severnom Korejom i baš svakim detaljem veze Trumpa i Rusije, napetosti na Balkanu sve su veće i postoji ozbiljna pretnja da će uskoro doseći svoj vrhunac, tvrdi Karpenter.
Poslednji zabrinjavajući događaj je pobeda ekstremnih frakcija na izborima na Kosovu. Vođe ove frakcije, na čelu s Demokratskom strankom Kosova, nalaze se predsednik Hašim Tači i vođa zloglasne oslobodilačke vojske Kosova Ramuš Haradinaj.
Evropska unija i UN optužili su obojicu za brojne ratne zločine tokom rata za otcepljenje od Srbije u kasnim devedesetima, prenosi portal „Indeks“.
Opasni plan za stvaranje „Velike Albanije“
Tačijev pokret zauzeo je beskompromisni neprijateljski stav prema srpskoj manjini na severu Kosova. Radikali su sprečili i dogovor o granici sa Crnom Gorom te svojataju velike teritorije u toj državi, Srbiji i Makedoniji. Mnogi od njih žele da se Kosovo spoji s Albanijom i tako se formira „Velika Albanija“.
Susedne države sve su više uznemirene rastom militantnih skupina u Kosovu i Albaniji. Ranije ove godine srpska vlada je upozorila da bi svaki pokušaj Albanije da pripoji Kosovo mogao dovesti do rata.
SAD i NATO dopustili su etničko čišćenje i uništavanje svetih mesta
Napetosti između Kosova i Srbije porasle su u poslednjih nekoliko meseci. Kosovske vlasti neprestano ometaju trgovinu između Srba na severu i same Srbije. Napetost je porasla u tolikoj meri da je američki senator Džon Mekejn, koji je dugo podržavao nezavisnost Kosova, molio vlasti da uspostave dijalog sa srpskom vladom jer je to „jedini način za osiguravanje napretka“.
SAD i NATO saveznici neprekidno su i ponekad slepo podržavali politiku vođa Albanije i Kosova, a najistaknutiji primer bila je vojna intervencija 1999. za odvajanje Kosova od Srbije. NATO je nakon toga pasivno posmatrao kosovsko etničko čišćenje Srba i ostalih manjina, a zapadne vlasti takođe su dopustile uništavanja istorijskih hrišćanskih svetih mesta.
Postoji ozbiljna mogućnost izbijanja novog rata
Američka vojna intervencija i politička i diplomatska podrška nezavisnosti Kosova bie su pogrešna zbog brojnih razloga, zaključuje Karpenter. Ako su Sjedinjene Države smatrale da će ovakvo delovanje dovesti do mira i stabilnosti na Balkanu, jako su se prevarile.
Poziv za stvaranje „Velike Albanije“ izaziva ogromne probleme u susednim državama. Postoji ozbiljna mogućnost izbijanja novog sukoba, a ako se to dogodi, SAD ne bi trebalo ponovo da se mešaju.