00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Hitler je živ, izlazi iz ilegale

© AP Photo / Natacha PisarenkoFederalni policajci pokazuju portret Adolfa Hitlera u sedištu Interpola u Buenos Ajresu.
Federalni policajci pokazuju portret Adolfa Hitlera u sedištu Interpola u Buenos Ajresu. - Sputnik Srbija
Pratite nas
Muškarac koji je navodno star 128 godina iz Salte u Argentini tvrdi da je on zapravo bivši nacistički lider Adolf Hitler i da je poslednjih 70 godina proveo u skrivanju. Iako njegove tvrdnje rastežu granice verodostojnosti do pucanja, one se podudaraju sa otkrićem riznice nacističkih artefakta u toj zemlji.

Govoreći u intervjuu za lokalne medije, naturalizovani nemački imigrant objašnjava da je stigao 1945. godine sa pasošem, navodno falsifikovanim, koji je proizveo Gestapo nakon završetka Drugog svetskog rata — u kojem piše da je njegovo ime Herman Gunterberg.

Kako kaže, odlučio je da prekine dug period skrivanja jer je 2016. godine izraelska tajna služba Mosad zvanično napustila svoju politiku potrage za nacističkim ratnim zločincima. „Hitler“ dodaje i da namerava da svoju autobiografiju objavi u septembru i „povrati“ svoj javni imidž.

​„Optužuju me za brojne zločine koje nikada nisam počinio. Zbog toga sam morao da provedem više od polovine svog života u skrivanju od Jevreja, tako da sam već odslužio svoju kaznu. Prikazuju me kao lošeg momka samo zato što smo izgubili rat. Kada ljudi pročitaju moju stranu priče, to će promeniti način na koji me doživljavaju“, rekao je Gunterberg/Hitler.

​Dok se vodeći istoričari slažu da je Hitler počinio samoubistvo 30. aprila 1945. u bunkeru u Berlinu, neki hroničari sugerišu da je Firer mogao da pobegne u Latinsku Ameriku, kao što su to učinili mnogi nacisti na kraju rata.

U julu 2016. godine Abel Basti objavio je revidirano izdanje „Hitler u egzilu“ — gde je naveo da je Firer pobegao u Argentinu, gde je živeo deset godina pre nego što se preselio u Paragvaj, pod zaštitom diktatora Alfreda Stresnera, koji je imao nemačko poreklo. Basti kaže da je Hitler preminuo 3. februara 1971. godine u Paragvaju.

​Očekivano, malo ljudi veruje u priču starca iz Argentine, uključujući i njegovu 55-godišnju suprugu Angelu Martinez. Ona kaže da su njegove šokantne tvrdnje proizvod demencije i ističe da njen suprug do pre dve godine, kada je počeo da ispoljava simptome Alchajmerove bolesti, nikada nije spomenuo Hitlera ili naciste. Ono u šta je ona spreman da poveruje u najgorem slučaju je da je njen suprug možda bio nacista i sada se oseća krivim za svoju prošlost.

Nacistički artefakti

Nemački kancelar Adolf Hitler salutira nacističkim pozdravom tokom ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Berlinu 01. avgusta 1936 godine - Sputnik Srbija
Da li Nemci žele novog Hitlera (video)

Sasvim slučajno, svega nekoliko dana nakon što je Gunterberg/Hitler objavio ovu šokantnu vest, argentinska policija je pronašla pravo skladište nacističkih artefakata u jednoj kući u Bekaru u Buenos Ajresu, potencijalno najveću kolekciju nacional-socijalističkih relikvija identifikovanih u istoriji ove zemlje.

Kako se navodi, lokalna policija pratila je jednog kolekcionara i prilikom pretresa njegove kuće iza velike police za knjige u njegovoj radnoj sobi pronašla tajni prolaz koji je vodio u sobu prepunu nacističke ikonografije.

Predmeti uključuju reljef sa bistom Adolfa Hitlera, više lupa u kutijama i medicinski uređaj za merenje veličine glave.

Argentinska ministarka za bezbednost Patricija Bulrih izjavila je da su pronađene i fotografije nekih predmeta, uključujući i Hitlerovu fotografiju na negativu sa jednom od lupa. Vlasti veruju da je namera bila da fotografije učine predmete privlačnijim za kolekcionare, jer su dokaz da ih je nekada koristio Firer.

Arijel Koen Saban, predsednica delegacije argentinske jevrejske zajednice, izjavila je da otkriće nacističkih predmeta predstavlja nepobitan dokaz da su nakon Drugog svetskog rata „vrata Argentine“ bila otvorena za najviše nacističke zvaničnike.

Prodaja uspomena iz doba nacista u Argentini je zabranjena, kao i u mnogim drugim zemljama sveta. Štaviše, nijedna vodeća aukcijska kuća na svetu ne želi da prodaje takve „uspomene“, a portal „Ibej“ takođe ima stroga pravila o njihovoj prodaji.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala