Na internetu je objavljen snimak Ota i grupe prijatelja kako uživaju u zimskim praznicima. To je i poslednji snimak pre njegovog hapšenja u Severnoj Koreji.
„Ovo je Oto kog znam i volim. Ovo je moj brat“, napisao je Ostin Vormbir, koji je objavio video snimljen tokom trodnevnog putovanja studenata krajem 2015. godine.
Dva meseca kasnije objavljen je drugi snimak mladića koji u suzama preklinje vlasti Severne Koreje za oproštaj. Oto se zahvalio vlastima na „prilici da se izvini za svoj zločin, moli za oproštaj i pomoć u spasavanju vlastitog života“.
Student je izjavio da je pokušao da ukrade propagandni poster iz hotela u Pjongjangu kao „uspomenu za jednu američku crkvu, uz dozvolu američkih vlasti, kako bi narušio radnu etiku i motivaciju korejskog naroda“.
„Počinio sam najveću grešku u svom životu, ali ja sam samo čovek“, rekao je tada Oto u suzama, prenosi B92.
Nakon 17 meseci zatočeništva, Oto je vraćen u SAD 13. juna, ali tada je već bio u komi i nije mogao da komunicira zbog ozbiljnih oštećenja na mozgu.
Nedelju dana kasnije mladić je umro, a njegova porodica kao uzrok smrti navodi „užasno mučenje i zlostavljanje“ koje je navodno doživeo u Severnoj Koreji.
Svetski mediji nagađaju da se nikada neće saznati šta mu se tamo zaista dogodilo. Severna Koreja je izjavila da je zaražen botulizmom, te da je pao u komu nakon što je uzeo tabletu za spavanje. Međutim, doktori koji su ga pregledali nakon povratka u SAD ne veruju u tu priču.
Medicinskim pregledom je utvrđeno da je Oto uprkos komi bio dobro uhranjen kada je vraćen u Ohajo. Testovi nisu otkrili puno o njegovom stanju, ali doktori su izjavili da nije bilo znakova fizičkog nasilja ili zlostavljanja, kao ni botulizma.
Doktori su takođe rekli da nije reagovao na nadražaje, te nije pokazivao znakove razumevanja jezika ili svesti o svojoj okolini. Pretrpeo je „značajna oštećenja moždanog tkiva“, uobičajena kod pacijenata koji dožive srčani udar ili zastoj disajnih puteva.
Oto je odrastao u Sinsinatiju u porodici sa troje dece i oduvek je bio popularan kao vrlo inteligentan učenik, izabran za kralja srednjoškolske mature, na kojoj je održao završni govor.
Upisao se na Univerzitet u Virdžiniji gde je bio izvrstan student, te je pohađao semestar u Londonskoj školi ekonomije i proputovao je Evropu. Dobio je mnoge poslovne ponude pre nego što je diplomirao, ali se odlučio za još jednu, poslednju avanturu. Poslednjeg dana puta u Severnoj Koreji uhapšen je i osuđen na 15 godina prisilnog rada.
Njegovi roditelji su nakon smrti objavili izjavu:
„Naša tužna dužnost je da obavestimo javnost da je naš sin Oto Vormbir završio svoje putovanje. Okružen porodicom punom ljubavi, Oto je umro danas u 14 sati i 20 minuta.“
U ovom trenutku bi bilo lako usredsrediti se na sve što smo izgubili — budućnost koju nećemo provesti sa toplim, briljantnim mladićem čija znatiželja i čiji entuzijazam za životom nisu imali granica. Ali odlučili smo se da se usmerimo na vreme koje smo proveli sa ovom izuzetnom osobom.
Kada je Oto vraćen u Sinsinati kasno 13. juna, nije mogao da govori, nije video i nije reagovao na verbalne zapovesti. Izgledao je vrlo loše. Iako više nikada nismo čuli njegov glas, izraz lica mu se u jednom danu promenio — izgledao je smireno. Bio je kod kuće i verujemo da je to osetio.“
Američki senator Džon Mekejn je izjavio:
„Oto Vormbir, američki građanin, ubijen je od strane režima Kim Džong Una. U poslednjoj godini svog života proživeo je noćnu moru u kojoj je korejski narod zatočen već 70 godina.“
Bivši predsednički kandidat Mark Rubio je Otovu smrt nazvao „državnim ubistvom“.
Severna Koreja u zatočeništvu i dalje drži nekoliko američkih građana, a čini se da SAD nisu u stanju da im pomognu.
