Početkom ovog meseca, „Blumberg“ je izvestio da je Evropska komisija objavila još jedan dokument kojim se nudi scenario za bližu odbrambenu saradnju u okviru bloka.
Dokument su potpisala dva potpredsednika Komisije, Federika Mogerini i Jirki Katainen.
„Transatlantski odnosi se razvijaju… Breme poboljšanja evropske bezbednosti leži pre svega u evropskim rukama“, navodi se u dokumentu.
Autori su ponovo potvrdili svoju podršku krajnjem scenariju evropske vojne saradnje, uključujući i stvaranje integrisanog sigurnosnog sistema, izvođenje vojnih operacija van NATO-a, izgradnju evropskog sajber-sistema i uspostavljanje pogranične i obalske straže EU.
Prema pisanju „Blumberga“, uprkos činjenici da svi ovi predlozi još uvek nisu finansirani, već su učinjeni prvi koraci za njihovo sprovođenje.
Stručnjaci iz časopisa „Forin polisi“ naglasili su da je nemačka kancelarka Angela Merkel, kao jedna od najpoznatijih zagovornika vojske EU, preduzima delotvorne korake za prevazilaženje protivljenja ovom planu.
Berlin će se svakako suočiti sa ozbiljnim preprekama, zahtevajući zvaničnu odluku da se oforme zajedničke snage bezbednosti Evrope, ali čini se da je pronađen izlaz. „Forin polisi“ smatra da je to integracija vojski članica EU u Bundesver (oružane snage Nemačke).
Na primer, nemačke Oružane snage već imaju komandu nad jednom rumunskom brigadom, jednom češkom brigadom i dve holandske brigade.
„Nemačka vlada pokazuje da je spremna da nastavi sa evropskim vojnim integracijama“, rekao je za časopis profesor međunarodne politike na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu.
Vojska EU verovatno bi bila razlog da se Rusija zabrine, posebno uzimajući u obzir antirusku retoriku mnogih evropskih političara“, među kojima su i nedavna opaska nemačke ministarke odbrane Ursule fon der Lejen o razgovaranju sa Moskvom „sa pozicije sile“.
Istovremeno, Džudi Dempsi iz „Karnegi centra“ smatra da bi vojska EU išla naruku Rusiji.
„Predsednik Rusije Vladimir Putin bi, umesto toga, pozdravio evropsku vojsku, jer Sjedinjene Američke Države ne bi imale pravo glasa u poslovima takve sile“, napisala je ona za „Vašington post“.
Ona je plan o evropskoj vojsci nazvala „nepromišljenim i strateški kratkovidim“.
„Ovo nije vreme da se oslabi ili odvoji od NATO-a. Umesto toga, vreme je da se ospori Trampovo gledište i odbace Putinove nade da je NATO alijansa došla do svog kraja“, napisala je Dempsijeva.
Češki vojni analitičar Martin Koler smatra da integrisane bezbednosne snage ne bi pomogle rešavanju izazova sa kojima se suočava Evropa, uključujući i migracije i bezbednost.
„Formiranje evropske vojske neće razrešiti te probleme. Ustvari, to će biti isti onaj Bundesver sa stranim vojnim jedinicama pod svojom komandom. Štaviše, takve vojne snage značile bi dodatne troškove za odbranu. Čak i ako EU formira sopstvene vojne snage usmerene protiv Rusije, to neće biti od pomoći“, rekao je Koler za Sputnjik.
Ruski ekonomista i analitičar Ivan Danilov kaže da su mnogi američki stručnjaci fokusirani na budućnost NATO-a i vojsku EU kroz prizmu tenzija između Zapada i Rusije.
„Američki lobisti insistiraju da je NATO najbolji instrument za odvraćanje Rusije, dok evropski političari žele vojsku EU. Međutim, postoji zanimljiv ekonomski i socijalni kontekst iza fasade evropske antiruske retorike“, napisao je Danilov u kolumni za RIA Novosti.
Nedavno je istraživanje „Pju globala“ pokazalo da većina Nemaca ne bi želela da njihova zemlja brani saveznike NATO-a ukoliko bi došlo do vojnog sukoba sa Rusijom, navodi „Blumberg“.
Štaviše, očekuje se da najveće kompanije evropske odbrane najviše profitiraju od vojske EU. Prema „Njujork tajmsu“, povećanje troškova za evropsku odbranu „moglo bi imati pozitivan efekat na sporu evropsku ekonomiju“.
Danilov smatra da je u ovoj situaciji zaista važna činjenica da se čini da je projekat evropske vojske pokušaj smanjenja uticaja Vašingtona na Brisel.
„Naravno, SAD će se do kraja protiviti ovom planu. Otvoreno je pitanje da li će Evropa moći to da uradi. Ali uzimajući u obzir nedavni razvoj u ekonomiji, postoji pozitivan signal“, piše ovaj analitičar.
Prošle nedelje Nemačka i Austrija su kritikovale SAD zbog nacrta zakona kojim se uvode nove ekonomske i finansijske sankcije Rusiji. Ove dve zemlje takođe su osudile pokušaje Vašingtona da se meša u evropsko energetsko tržište, u nastojanju da EU kupi američki tečni prirodni gas.
„Ukoliko EU pokaže istu odlučnost u svojim pokušajima da se povuče iz vojnog uticaja SAD i NATO-a, Vašington bi mogao da se suoči sa rizikom od gubitka svoje geopolitičke pozicije u Evropi. Geopolitički razvod između SAD i EU će dugo trajati, ali bi zbog toga i Vašington i Brisel bili manje fokusirani na svoju antirusku politiku“, smatra Danilov.
