„To je preporuka tripartitne komisije koju je Upravni odbor ILO jednoglasno usvojio, a vezano uz predstavku Udruženja sindikata penzionera Srbije o dospelim, ali neisplaćenim penzijama“, javila je HINA pozivajući se na izvor iz Ministarstva spoljnih i evropskih poslova.
I tog ministarstva još, kako se navodi, kažu da Odbor taj slučaj smatra zatvorenim i da je skinut s dnevnog reda.
Udruženje penzionera Srbije sa nekadašnje teritorije SAO Krajine je u novembru 2014. podnelo predstavku ILO protiv Hrvatske tražeći isplatu zaostalih penzija iz pomenutog razdoblja, a zvanični Zagreb je svoj stav saopštio krajem 2016. u odgovoru na petnaestak stranica koje je sastavila međuresorna radna grupa s predstavnicima ministarstva rada i penzionog sistema, MVEP-a, DORH-a i pravnih stručnjaka.
„One koji su otišli u Srbiju je obeštetila Srbija koja ih je uvela u svoj penzioni sistem, a onima koji su ostali da žive na okupiranim područjima, Hrvatska je isplaćivala penzije sve do prekida platnog prometa izazvanog okupacijom, a čak i nakon toga pokušano je da se penzije isplaćuju preko Međunarodnog crvenog krsta.
„ILO je prihvatio hrvatsku argumentaciju da je prekid isplata uzrokovan višom silom“, nave je izvor HINE.
ILO je, kako se navodi, ocenio da Hrvatska nije odgovorna za isplatu tih penzija i to je potvrda onoga što su imali da kažu hrvatski sudovi i Evropski sud za ljudska prava u slučaju Ljube Čekić i ostalih protiv Hrvatske 2002“, ističu iz MVEP.
Iz Ministarstva ponovo ističu, koju je potvrdio i ILO, da se penzije ne mogu isplaćivati iz oba fonda — hrvatskog penzionog sistema i „parafonda“ SAO Krajine. Napominje se i da su Hrvatska i Srbija to pitanje rešile bilateralnim sporazumom.
ILO takođe smatra da se pojedini slučajevi moraju rešavati pred hrvatskim nacionalnim pravosuđem.
Pozivajući se na srpske izvore, Hina piše da je isplatu zaostalih penzija od Hrvatske putem ILO zatražilo oko 22.000 penzionera sa teritorije nekadašnje SAO Krajina, što je, kako se spekuliše, oko 800 miliona evra.
