Premijerka Velike Britanije Tereza Mej je krajem maja, odmah nakon terorističkog napada u Mančesteru, obećala da će antiterorističke mere biti usvojene uprkos nastojanjima boraca za zaštitu ljudskih prava da ih u tome spreče.
Međutim, rezultati nedavnih parlamentarnih izbora su je u toj nameri omeli, stoga je malo verovatno da bi bilo kakav zakon koji bi ugrozio ljudska prava imao šansu da prođe u Parlamentu, smatra dopisnica javnog servisa Ivana Miloradović.
Pored toga, naglašava ona, Velika Britanija je zemlja koja ima najviše kamera, a poznato je i da je britanska obaveštajna služba veoma vrsna u obradi podataka, tako da kada je reč o suzbijanju ljudskih prava, u narednom periodu se ništa bitnije neće promeniti.
Miloradovićeva tvrdi i da je daleko od toga da u Velikoj Britaniji vlada bilo kakva histerija, s obzirom da je ta zemlja navikla na terorizam. Ljudi su, kako kaže, navikli na tu pojavu još od vremena IRA, kao i da se u toj zemlji razvio „kult zbijanja redova“ u takvim situacijama.
Sagovornica Sputnjika naglašava i da je vrlo važno imati na umu da je svojevrsni heroj ovog događaja bio imam te ozloglašene džamije, u kojoj je pre 15 godina služio Abu Hamza, osuđeni terorista koji trenutno služi doživotnu zatvorsku kaznu u SAD. Naime, kako dodaje, imam je uspeo da umiri ljude oko džamije da ne naude napadaču i time sprečio da stvari eskaliraju i pretvore se u nerede.
Sa druge strane, stručnjak za terorizam Milan Pašanski tvrdi da je ovim događajem zapravo nastupio istorijski trenutak kako bi se izvršila diferencijacija među muslimanima, odnosno između onih miroljubivih koji propovedaju autentičnu zaostavštinu Muhameda i vehabija koji žele džihad.
„Sada je taj trenutak, jer Ramazan poziva na ljubav i nenasilje, dakle na sve čovekoljubive aspekte. Miroljubivi muslimani se moraju razračunati sa teroristima koji nanose štetu celokupnoj veri“, ističe.
Istovremeno, Pašanski upozorava i da se na ovaj način stvara, kako je rekao, terorizmogena atmosfera, koja budi strah u društvu i koji se direktno odražava na one snage koje su na političkom kormilu zemlje.
Da bi bezbednosni sistem funkcionisao, objašnjava Pašanski, neophodno je izvršiti pojačani pritisak na terorizmogene enklave, što podrazumeva preventivni rad, a taj rad je mera kvaliteta svakog bezbednosnog sistema.
„A to znači da oni moraju da vrbuju saradnike koji će da rade za njih. To je komplikovan posao i povezan je sa brutalnošću, ali se mora odraditi“, dodaje.
Za razliku od Ivane Miloradović, Pašanski tvrdi da se takvi pritisci mogu pretvoriti i u svojevrsnu redukciju slobode građana u korist kvalitetnijeg sistema bezbednosti, što predstavlja kolateralnu štetu u celokupnoj borbi protiv terorizma.
Istovremeno, dodaje on, taj pritisak bi mogao da izazove veoma negativnu reakciju muslimanskog stanovništva, te bi bio okarakterisan kao pritisak države na deo stanovništva samo zato što je druge veroispovesti, a to bi ujedno mogao biti i motiv za vrbovanje novih izvršilaca terorističkih napada, što stvara jednu nezaustavljivu spiralu u kojoj nema kraja odgovoru nasiljem na nasilje.
Podsetimo, jedna osoba je poginula, a najmanje deset ljudi je povređeno kad je beli kombi skrenuo na trotoar i udario u pešake blizu poznate džamije u severnom delu Londona, nakon večernje molitve povodom islamskog praznika Ramazana. Vozača kombija, 48-godišnjeg muškarca, zadržali su ljudi na licu mesta, da bi ga potom policija uhapsila, a prema rečima svedoka, on je uzvikivao „Hoću da ubijam muslimane!“.
