Poslednja dešavanja u SAD, kako kaže dr Trifković, govore u prilog tome da je termin „američka duboka država“ postao neadekvatan jer nema više ničeg dubokog i skrivenog u onome što radi „američka država“. Kako kaže, igra se potpuno otvorenih karata, kako bi se delegitimizovao i ako je moguće smenio demokratski izabran predsednik koji predstavlja smetnju kontinuitetu starog establišmenta.
„Ovde imamo zdušnu dvopartijsku akciju koja ima cilj da, ako ne sasvim ’impičuje‘ Trampa, onda u najmanju ruku da ga do te mere učini nemoćnim i podložnim svakakvim sumnjama da on bude uklopljen u njihov unapred pripremljen boks kontinuiteta globalne dominacije, sprečavanja detanta sa Rusijom, plus ’NATO zauvek‘. Oni će njemu možda dopustiti da bude na domaćem planu obnovitelj infrastrukture, čak možda i da sazida taj zid duž južne granice, ali što se tiče globalne imperije, tu će glavnu reč imati ’punoletnici‘, ljudi poput Pensa i Meksmastera“, smatra Trifković.
Na pitanje Lazanskog da li će Tramp uspeti da odoli pritisku, Trifković kaže da temperament i psiha američkog predsednika ne dozvoljavaju da prizna poraz.
„Zato će on sve to prihvatiti kao svoj stav i na neki način će internalizovati promenu kursa da bi pred samim sobom racionalizovao sopstvenu nemoć. Tako da ubuduće nećemo imati pokušaj Trampovog opiranja tom kursu, već njegovo svesrdno prihvatanje da bi se stvorio utisak da je to bio njegov stav od samog početka, jer on sebi ne može da dopusti luksuz da prizna da je popustio pod pritiskom“, kaže Trifković.
Lazanski je upitao da li je stalno spekulisanje i američka zabrinutost oko Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu izvan sfere interesovanja američkog predsednika. Dr Dušan Proroković kaže da se celokupan odnos Stejt depratmenta prema Balkanu odvija po inerciji koju je „utabala“ još Klintonova adminstracija, a nadograđivale su je Bušova i Obamina.
Iako, kaže, ti pritisci nisu kao za vreme Obame, stare mantre se ponavljaju, delom i zbog Nemačke i stava EU u celini.
„Obamina politika je bila u dobroj meri usaglašena sa politikom EU, a na tu ’evropsku agendu‘ je stavljen i Ruski humanitarni centar u Nišu. Sada vidimo da se otvara i pitanje carinske unije kako bi se likvidirao sporazum o bescarinskoj trgovini između Srbije i Evroazijskog saveza. Govori se o infrastrukturnim projektima koji bi trebalo da učvrste taj zapadnobalkanski konstrukt kako bi se ovde formirala neka federacija pet zapadnobalkanskih država, plus Kosovo kao entitet. To je delimično došlo iz američke, ali delom i iz berlinske kuhinje jer vidimo da EU gura Srbiju u tom pravcu“, napominje Proroković.
Slobodan Reljić je istakao da poslednja dešavanja u Americi govore u prilog tome da se u toj zemlji poništavaju demokratske vrednosti.
„Poništava se sistem i odjednom se u zemlji koja sebe naziva demokratskom legalizuju prava nekome da uklanja predsednika do likvidacije“, napominje Reljić, na šta je Miroslav Lazanski prokomentarisao da je tradicija američkog društva da se ubijaju predsednici.
„Američko društvo je duboko podeljeno i ta zemlja ima ozbiljne društvene probleme. Sistem je u osnovi ugrožen. Pa čekajte, bili su izbori u Francuskoj, a oni su planirali da intervenišu u slučaju da pobedi onaj drugi… Pa toga nema ni u Afirici!“, ocenio je Reljić.
Dr Dušan Proroković smatra da izjave o Srpsko-ruskom humanitarnom centru imaju ulogu da vrše pritisak na srpske vlasti.
„Cilj je iseći sve kontakte Srbije sa Rusijom, potisnuti Rusiju sa Balkana i geopolitički završiti proces koji je ovde započet ’90-ih godina — fragmentacija srpskog etno-prostora, legitimizacija i legalizacija takozvane države Kosovo u međunarodnim odnosima, verovatno u sledećem koraku i ukidanje Republike Srpske, kao i dalje insistiranje na stvaranju posebnog, hibridnog crnogorskog identiteta u Crnoj Gori“, objašnjava Proroković.
Ukoliko se, napominje Proroković, takav razvoj događaja nastavi, Srbija za pet do deset godina neće imati drugog izbora do da se priključi NATO savezu.
„Ukoliko odustanemo od svojih nacionalnih interesa i resuverenizacije Srbije, oni će sa takvim procesima nastaviti i dovešće nas u situaciju da nećemo imati puno izbora. Danas još imamo izbora i te veze sa Rusijom treba čuvati“, ističe Proroković.
