Ministri spoljnih poslova zemalja-članica EU u ponedeljak su produžili do 23. juna 2018. godine restriktivne mere protiv Krima.
„Trenutak je, zapravo, veoma indikativan. Jer zabranjuje uvoz onoga što proizvode stanovnici Krima, na poluostrvo se ne dozvoljava ulaganje, tehnologije i turisti. To jest sve, što se tiče neposrednog blagostanja ljudi koji žive na Krimu“, napisao je Kosačev na svojoj stranici na Fejsbuku.
„Ne može biti jasnije — to nije kazna za Kremlj, već za stanovnike Krima“, naglasio je ruski senator. Prema njegovim rečima, takve akcije su ubedljiv dokaz da je referendum održan, stanovništvo Krima izrazilo volju, ono nije „talac“ Moskve niti živi na „okupiranoj teritoriji“. „I zbog toga sada plaća cenu“, smatra Kosačov.
Prema njegovim rečima, ispostavlja se da Evropa, koja je „zabrinuta“, zbog humanitarnih pitanja kažnjava obične ljude za njihov slobodan i demokratski izbor. „Nakon takve demonstracije pravih namera Evropljana ostaje samo jedno pitanje — zar smo tek sada došli u situaciju takvog izokrenutog sveta gde se ’razvijene demokratije‘ aktivno bore protiv demokratije i ljudskih prava, ili je to bilo oduvek, samo do sada nije bilo tako očigledno?“, zaključio je ruski poslanik.
Krim je ponovo postao ruski region u martu 2014. godine nakon rezultata referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto od stanovnika Sevastopolja.
Sankcije EU protiv Krima uvedene su prvi put u junu 2014. godine. Počelo je sa ograničenjima zabrane uvoza u EU robe bez ukrajinskih sertifikata, kasnije je Evropska unija zabranila uvoz na Krim značajne količine robe iz EU i potpuno zabranio investicije u privredu poluostrva.
