U Švedskoj je 2010. godine počela istraga protiv Asanža zbog tužbe dve žene za seksualno uznemiravanje. Osnivač „Vikiliksa“ je odbacio umešanost u zločin, insistirajući da su svi kontakti prošli uz uzajamni pristanak i da su žene podnele tužbu protiv njega iz osvete i pod uticajem policije. Kasnije je švedska policija izdala nalog za hapšenje aktiviste.
Osnivač „Vikiliksa“ se 2012. godine obratio vlastima Ekvadora sa molbom za politički azil zbog straha od ekstradicije švedskih vlasti u SAD zbog njegove delatnosti u Vikiliksu. Ambasada Ekvadora u Londonu mu je 19. juna 2012. dala azil na neodređeno vreme u zgradi koja se nalazi u elitnoj četvrti britanske prestonice Najtsbridž.
Tužilaštvo Švedske je 19. maja ove godine prekinulo istragu po predmetu Asanža. Ipak, londonska policija je saopštila da će on, ako napusti zgradu Ambasade, biti uhapšen. Povod za hapšenje u Londonu biće stari nalog koji je izdao vestmisterski magistralni sud nakon što je osnivač skandaloznog sajta 29. juna 2012. godine odbio da se preda sudu.
Za pet godina koje je proveo iza zidina Ambasade, Asanž nijednom nije izašao na ulicu, jedino što je održao nekoliko govora na balkonu. Za sve to vreme on nije prestajao da radi i objavljuje nove materijale, uz pomoć svojih pristalica.
Asanž iskaze policiji i sudu daje bez izlaska iz zgrade.
Advokati i pristalice političkog azilanta izrazili su svoj strah za njegovo zdravlje koje se jako pogoršalo zbog deficita svežeg vazduha, šetnje i svetlosti.
Prema podacima „Vikiliksa“, praćenje Asanža je budžet Velike Britanije koštalo skoro 19 miliona funti.