Vojna saradnja Rusije i Indije počela je još 50-ih godina prošlog veka. Rusko, odnosno sovjetsko oružje se posebno dobro pokazalo za vreme indijsko-pakistanskog konflikta 1965. i 1971. godine, i od tada Moskva je postala glavni snabdevač naoružanja i vojne tehnike Indije.
Danas rusko oružje čini 40 odsto Kopnenih snaga, 80 odsto Ratne mornarice i 75 odsto Ratnog vazduhoplovstva Indije. Samo prošle godine Nju Delhi je potrošio 4,6 milijardi dolara na rusko naoružanje.
Međutim, Indija, zbog želje da razvija svoju vojnu industriju, u poslednje vreme vodi politiku Made in India. Ona želi da se deo oružja koje sada kupuje u inostranstvu proizvodi u njihovim vojnim fabrikama.
Avioni i helekopteri
Najznačajnija vojna saradnja Indije i Rusije odvija se u sferi avijacije. Oko 70 odsto parka Ratnog vazduhoplovstva Indije čine ruski avioni i helikopteri. Indija poseduje ruske avione MiG-29, modernizovane MiG-21 i Su-30MKI. Za ovu vrstu „Suhoja“ Indija poseduje i licencu za proizvodnju u preduzeću „Hindustan aeronautiks limited“. Kako smatraju stručnjaci, ruski lovci MiG-29M i Su-30MKI će u narednih 20-25 godina biti udarna pesnica Ratnog vazduhoplovstva Indije.
Najvažniji pravac bilateralne saradnje danas je zajednički rad na izgradnji perspektivnog višenamenskog lovca pete generacije (FGFA) na bazi ruskog lovca T-50. Avion će graditi holding „Suhoj“ i indijska kompanija „Hindustan aeronautiks limited“. Obe strane u ovaj projekat ulažu po 4 milijarde dolara. Ovaj lovac će biti nevidljiv, veoma brz, velikih manevarskih sposobnosti, sa snažnim radarima. Biće naoružan rusko-indijskom krstarećom raketom „Bramos“ i indijskom raketom „Astra“.
Poseban značaj ima projekat izgradnje višenamenskog transportnog aviona koji će koristiti vojske obe države, kao i rad na lakom vojno-transportnom avionu sa 14 mesta koji će koristiti i civilna avijacija. Osnova indijske transportne avijacije i dalje su letelice sovjetsko-ruske proizvodnje An-32 i Il-76.
Ne treba zaboraviti ni saradnju u industriji helikoptera. Indijski park poseduje na desetine transportno-desantnih letelica Mi-17, Mi-8, Mi-26, kao i vojnih Mi-25 i Mi-35. I u ovoj sferi postoji zajednička proizvodnja Ka-226T. Ovi helikopteri su prilagođeni obavljanju operacija kojima su cilj potraga i spasavanje i mogu da se primenjuju kako za vojne tako i za civilne potrebe.
Nosač aviona i drugi brodići
Rusija je 2013. godine predala indijskoj Ratnoj mornarici laki nosač aviona „Vikramaditja“. Brod je rezultat temeljne modernizacije teške ratne krstarice-nosača aviona „Admiral Gorškov“. Kostur broda je dat besplatno indijskoj strani pod uslovom da se njegova nadogradnja izvede u ruskom brodogradilištu „Sevmaš“ i da brod bude opremljen avionima ruske proizvodnje. Na „Vikramaditji“ je bazirano 16 lovaca MiG-29K, kao i protivpodmornički helikopteri Ka-31 i Ka-27.
Osim nosača aviona, Rusija je isporučila i veliki broj fregata i podmornica. Prema poslednjim saopštenjima postignut je sporazum o prodaji indijskoj strani dve fregate Projekta 11356, dok će još dve biti izgrađene u indijskim preduzećima.
Na zemlji — „Bramos“ i S-400
Za Ratnim vazduhoplovstvom i Ratnom mornaricom ne zaostaju ni Kopnene snage. Više hiljada tenkova T-55 i T-72M se nalazi u indijskim vojnim bazama. I u ovoj sferi je veoma aktivna zajednička saradnja — veliki broj tenkova se proizvodi u indijskim preduzećima.
Međutim, jedan od najuspešnijih zajedničkih projekata Rusije i Indije su krstareće rakete „Bramos“ koje gradi zajedničko preduzeće od 1998. godine. Brzina leta rakete tri puta premašuje brzinu zvuka. Raketa je skoro neprimetna za radare. Ona se proizvodi u različitim modifikacijama — ima visoku tehnološku kompatibilnost za pomorski, podvodni, vazdušni i obalski tip baziranja. Trenutno se radi na najmoćnijoj protivbrodskoj krstarećoj raketi „Mini“, namenjenoj podmornicama.
Indija pokazuje veliko interesovanje i za ruski protivvazdušni raketni sistem S-400. Predsednici Rusije i Indije, Vladimir Putin i Narendra Modi, potpisali su prošlog oktobra sporazum o prodaji sistema S-400 Indiji. Ugovor se procenjuje na 5,8 milijardi dolara. Pretpostavlja se da bi isporuke mogle da počnu 2019. godine.
Ne treba zaboravljati da tržište naoružanja više ne živi samo od isporuka nove tehnike. Danas ništa manje nisu važne predaje licenci za proizvodnju naoružanja i vojne tehnike, stvaranje zajedničkih preduzeća za izradu novih modela naoružanja, proizvodnju, modernizaciju i remont opreme. Zato, kada se prodaje oružje, veliki deo ugovora je posvećen i njegovom servisiranju koje nije malovažni, još manje jeftino. Zbog svega gore navedenog, nema sumnje da će rusko-indijska vojna saradnja i dalje biti plodna i višestrana.
