00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Od Ivana Groznog do danas: Šta je nateralo Ruse „da uključe mozak“

© Sputnik / Vladimir Astapkovich / Uđi u bazu fotografijaUlazak Krima u sastav Rusije
Ulazak Krima u sastav Rusije - Sputnik Srbija
Pratite nas
Antiruske sankcije nisu nikakva novost, jer još su pod Ivanom Groznim trgovci Londona i nemačkih Hanzi vodili sankcionu politiku protiv Moskve. Od onda do danas nije bilo nijedne vlade u Rusiji koja se nije suočila sa pokušajima Zapada da je pritisne nekim vidom bojkota.

Poslednjih 100 godina, od 1917. SSSR, a potom i moderna Rusija, nalaze se konstantno pod nekim oblikom sankcija. Čak su i saveznici tokom Drugog svetskog rata uveli zabranu isporuka nekoliko vidova naoružanja Crvenoj armiji. “

Bela kuća - Sputnik Srbija
Bela kuća: Aktuelne sankcije Rusiji su „efikasne“

Odmah nakon dolaska boljševika na vlast u oktobru 1917. godine, države okupljene u savez Antanta (Velika Britanija, Francuska, SAD i druge) uvele su protiv Sovjetske Rusije ekonomsku blokadu i u potpunosti prekinule sve ekonomske odnose. Revolucija kao takva tada nije bila problem za Zapad, već to što su sovjetske vlasti sa Nemačkom potpisale separatni mir. Doduše, nije im se dopalo ni to što je izvršena nacionalizacija preduzeća i što su nove vlasti izdale uredbu kojom odbijaju isplatu duga Ruske imperije.

Uskoro su počele optužbe da se Rusija meša u unutrašnje političke procese u drugim zemljama. U oktobru 1930. godine, Francuska je optužila Moskvu da je finansirala delovanje lokalne komunističke partije. Tada je uveden sistem licenci za sovjetske proizvode što je značajno smanjilo njihovu konkurentnost na tržištu. Tim merama su se kasnije pridružile Kraljevina Jugoslavija, Mađarska, Belgija i Rumunija.

Hladni rat je započeo odlukom SAD da u odnosu na SSSR i druge socijalističke zemlje počnu da primenjuju zabranu isporuka visokotehnološke opreme i proizvoda. Konkretni dokument, odnosno zakon bio je usvojen 1949. godine. Blokadu su prekinule 1983. godine japanska Tošiba i norveška Krongsberg grupen prodajući SSSR-u automatizovane glodalice. Sovjetska vojna industrija je uz pomoć te opreme uspela da proizvede značajno tiše podmornice koje je neprijatelj teže pronalazio na radarima.

Severna Koreja je još 1951. godine poslužila kao razlog da se socijalističkim državama ograniči izvoz u SAD. Iste godine je Vašington jednostrano raskinuo ugovor koji je bio potpisan sa sovjetskom Moskvom 1937. godine, a koji je obezbeđivao ekonomski status najpovlašćenije nacije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel - Sputnik Srbija
Merkelova: Ne treba nam mandat EU za „Severni tok 2“

Južni tok? Severni tok 2? Problemi oko dopremanja energenata u Evropu iz Rusije uopšte nisu novi. U periodu od 1955. do 1965. godine SSSR je značajno povećao izvoz energenata, praktično 10 puta. U Pragu su 1959. godine šefovi socijalističkih država (SSSR, Mađarske, Čehoslovačke, Poljske i Istočne Nemačke) potpisali ugovor o izgradnji naftovoda „Prijateljstvo“ koji je trebalo da poveže SSSR i pomenute socijalističke države. Izgradnja je počela 1960. godine i trajala je 4 godine. Godine 1969. je ugovoreno proširenje sistema, a 1974. godine je izgrađen njegov drugi krak.

Početkom sedamdesetih počinju isporuke nafte iz SSSR kapitalističkim državama, najpre Zapadnoj Nemačkoj. SAD sve te okolnosti ocenjuju kao „vojnu opasnost“. Kako bi se suprotstavila daljoj izgradnji naftovoda, američka administracija je preko svojih saveznika organizovala pritisak na svoje NATO saveznike preko Komiteta ekonomskih savetnika alijanse. Ipak, u februaru 1970. godine nemački ministar ekonomije Karl Šiler i sovjetski ministar spoljne trgovine Nikola Patoličev potpisali su ugovor o isporukama tri milijarde kubika prirodnog gasa. Naravno, radi se o sovjetskom prirodnom gasu koji je otpreman u Nemačku.

Dolazimo i do čuvene 1974. godine i poznatog Džekson Venikovog amandmana na postojeći Zakon o trgovini, koji je stupio na snagu sledeće godine. Povod je odluka Prezidijuma Vrhovnog saveta SSSR-a da oni sovjetski građani koji emigriraju u inostranstvo, a imaju visokoškolsku diplomu, državi prethodno vrate novac koji je ona uložila u njihovo obrazovanje (to je bilo vreme kada su Jevreji odlazili u Izrael). Odluka je protumačena kao udar na ljudska prava i bila je povod da SAD unesu amandman, na inicijativu senatora Henrija Džeksona i Čarlsa Venika. Taj amandman zabranjivao je davanje statusa najpovlašćenije nacije, kao i izdavanje kreditnih garancija i kredita uopšte, onim državama koje svojim građanima uskraćuju pravo na emigraciju. Naknadno su važenje tog zakona vlasti SAD proširile i na Kinu, Vijetnam i Albaniju.

Ulazak Sovjeta u Avganistan rezultirao je bojkotom Letnjih olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine. U bojkotu je učestvovala 61 zemlja, među kojima su bile Zapadna Nemačka, Japan, Kanada, Norveška, Argentina. Sportisti iz velikog broja država su ipak učestvovali, ali pod zastavom Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom specijalnog programa „Direktna linija sa Vladimirom Putinom“ - Sputnik Srbija
Putin o sankcijama: Šta više da im odgovorimo...

Sa promenama u SSSR-u i uopšte u međunarodnim odnosima, 1989. godine je na amandman Džekson Venik uveden moratorijum, a 2002. godine je Vašington zvanično objavio da rusku ekonomiju smatra tržišnom, da bi 21. novembra 2012. godine Džekson Venikov amandman konačno bio zvanično ukinut, a Rusija primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju posle gotovo dve decenije čekanja.

Iste godine Amerika će uvesti novo ograničenje Rusiji, takozvani „Spisak Magnitskog“ na kojem se nalaze imena ruskih činovnika navodno krivih za smrt advokata Sergeja Magnitskog. On je preminuo u ruskom zatvoru gde se nalazio zbog optužbe da je bio učesnik u korupcijskom skandalu u vezi sa radom fonda „Hermitadž kapital“ u Rusiji. Kasnije je spisak u više navrata „obogaćivan“ imenima ruskih biznismena.

Onda je nađen novi povod — Krim! Kako stoje stvari, uvek će biti nekih novih razloga za dalje sankcije.

A efekat? Pa to je najbolje objasnio Putin u nedavnom razgovoru sa građanima Rusije: „Sankcije su nas naterale da ’uključimo mozak‘“.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala