„Slučaj“ srpskog pripadnika BIA u Sobranju tokom nedavnih nemira u Makedoniji rešen je između Skoplja i Beograda tako što su Obaveštajna agencija Makedonije (Agencija za razuznavanje — AR) i srpska Bezbednosno-informativna agencija (BIA) na zajedničkom sastanku dogovorile međusobno povlačenje zvaničnih predstavnika iz Beograda i Skoplja i dovođenje novih ljudi na njihova mesta.
To je, prema rečima Ivana Babanovskog, profesora bezbednosti u Skoplju i nekadašnjeg visokog funkcionera obaveštajne službe SFRJ, a potom i Makedonije, bio jedan od najbezbolnijih načina da se taj „problem“ na nivou država reši.
Opšte je poznato da pri svakoj ambasadi u svakoj državi sveta postoje i takozvani obaveštajno-diplomatski kadrovi, koji, po rečima našeg sagovornika, imaju zadatak da zastupaju i paze na interese svoje države u zemlji u kojoj su. Strani bezbednjaci u ambasadama obično su, kaže naš sagovornik, „pokriveni“ diplomatskim zvanjem prvi ili drugi sekretar ambasade koji u stvari ima zadatke obaveštajnog karaktera.
„Bezbednosni zadatak im je da štite diplomatsko predstavništvo države koju predstavljaju, ali i da rade obaveštajne poslove koji se odnose na interese svoje države. To podrazumeva ostvarivanje intenzivne i prijateljske saradnje sa službama zemlje domaćina, ali i da ostvaruju interese politike koju predstavljaju“, objašnjava on.
Profesor Babanovski kaže da je u Makedoniji prisutno na desetine stranih službi kao i da je, u poslednje vreme, Turska svoj personalni kapacitet u obaveštajnom polju povećala za 300 odsto. On kaže da to ne znači da Turska ima neke loše namere prema Makedoniji, već to radi kako bi zaštitila vlastite interese, odnosno investicije turskih firmi u Makedoniji.
Prema njegovim rečima, najjača i najaktivnija je američka obaveštajna služba CIA, što je po njemu normalno, jer imaju velike geostrateške interese na teritoriji Makedonije.
To važi i za britanske službe MI5 i MI6, a veoma aktuelne su i nemačka služba BND, obaveštajne strukture Fracuske i italijanska služba bezbednosti.
„Tu su i službe ispred država-članice NATO-a, jer su interesi te alijanse na Balkanu primarni. To ne ugrožava našu bezbednost niti bezbednost drugih država, na primer Srbije. Oni to rade kako bi štitili bezbednost EU koja je ugrožena zbog terorističkih struktura“, objašnjava naš sagovornik.
Zbog toga, dodaje Babanovski, na tlu Makedonije sve je aktivnija i obaveštajna služba Iraka, koja stvara svoju mrežu, kao i sirijska obaveštajna služba.
Da li su i koliko obaveštajne službe stranih država upletene i u unutrašnju politiku, Milenko Nedelkovski, analitičar iz Skoplja, opisuje istorijskom paralelom da „Makedonija podseća na Lisabon u vreme Drugog svetskog rata“.
„Makedonija, odnosno, Skoplje, u zadnjih 15 godina od konflikta iz 2001. godine, kada smo napadnuti sa teritorije koja je pod kontrolom UN (Kosovo), centar je obaveštajnih službi. Prepuni smo agenata svih država, i ne samo država, već i agenta velikih korporacija, industrija i bankarskih giganata i farmaceutske industrije“, kaže Nedelkovski.
On, kao i profesor Babanovski, ističe da je najjača obaveštajna služba u Makedoniji američka, ali, za razliku od Babanovskog, Nedelkovski ne misli da se ona ne meša u unutrašnja pitanja njegove države.
„Njima je dozvoljeno da rade šta hoće, nema džentlmenskih dogovora između predsednika za vraćanje špijuna, niti neke obaveze niti odgovornosti, jer je i Makedonija, kao i dosta drugih država, potpisala sporazum da ne gonimo njihova uniformisana ili neuniformisana službena lica iz ambasada ili službi ni za šta!“, ističe on.
Nedelkovski napominje da je na tlu Makedonije veoma aktivna i služba Albanije, Bugarske i Grčke. Srpske službe, kaže on, za Makedoniju su benigne, jer osim pitanja oko Crkve, Srbija i Makedonija nemaju druge sporove, što nije slučaj sa ostalim državama, od kojih neke čak imaju i teritorijalne pretenzije prema Makedoniji.
