U hakerskim napadima Rusija
Značajni deo razgovora bio je posvećen vesti broj 1 na američkoj televiziji u poslednjih pola godine — „ruskom mešanju“ koje je navodno pomoglo Trampu da dođe na vlast.
Putin je ponovo izjavio da se Rusija u izbore nije mešala. „Mi se ne bavimo nikakvim hakerskim napadima. Teško je predstaviti da bi bilo koja država, uključujući državu kao što je Rusija, mogla ozbiljno da utiče na tok izborne kampanje i na njene rezultate“, rekao je ruski predsednik.
„Da, ali zašto ste se potrudili da hakujete izbore?“, upitao je Stoun.
Putin je na to odgovorio da hakeri nisu pronađeni, a da protiv Rusije nema nikakvih dokaza. Po njegovom mišljenju, istorija sa hakovanjem odavno je pretvorena u instrument političke borbe i pokušaj da se potkopa legitimitet predsednika.
„To da smo mi uticali na rezultate izbora u SAD je laž. Sada se ona koristi iz nekoliko razloga: za potkopavanje legitimiteta predsednika Trampa, za stvaranje uslova za pogoršavanje mogućnosti normalizacije odnosa i jednostavno kao dodatni instrument u unutrašnjoj političkoj borbi. Rusko-američki odnosi su u tom kontekstu prosto instrument političke borbe u SAD“, rekao je Putin.
On je dodao da bi demokrate, koje su izgubile na izborima, trebalo da se izvine biračima, a ne da naduvavaju priču o „ruskoj pretnji“.
„Ti ljudi koji su pokušavali da manipulišu javnim mnjenjem ne bi trebalo Rusiju predstavljaju kao neprijatelja, već da se izvine biračima. Oni, međutim, to nisu uradili“, rekao je Putin.
Američko mešanje u izbore u Rusiji
Putin je naglasio da se Vašington stalno meša u izbore u Rusiji, što je posebno bilo vidno 2012. godine.
Stouna je interesovalo da li su se SAD mešale u izbore u Rusiji 2012. godine.
„I 2000. i 2012. godine — toga je uvek bilo. Međutim, 2012. godine to je bilo posebno agresivno. Neću da ulazim u detalje“, izjavio je Putin. On je naglasio da je Vašington u tu svrhu iskoristio diplomate.
„Američki partneri to znaju, ja sam i Keriju i Obami govorio o tome. Teško nam je bilo i da pomislimo da će se diplomate uključiti u izbornu kampanju u Rusiji. Oni su okupljali opozicione snage, finansirali ih, išli na različite opozicione mitinge. Diplomatska služba bi trebalo da se bavi drugim poslovima, trebalo bi da uspostavlja međudržavne odnose“, rekao je Putin.
Simpatije prema Trampu
Prema Putinovim rečima, Rusija nastavlja da simpatiše Trampa jer je on govorio da želi da poboljša odnose između dve zemlje.
„Naravno, sviđao nam se, i i dalje nam se sviđa Tramp jer je javno govorio da želi da uspostavi rusko-američke odnose“, rekao je ruski predsednik. Prema njegovim rečima, Tramp je pametno gradio izbornu kampanju, zasnovanu na očekivanjima naroda, iako je „preterivao u mnogim pitanjima“.
Stoun je konstatovao da su se za vreme vladavine Putina smenila četiri predsednika SAD — Bil Klinton, Džordž Buš Mlađi, Barak Obama i Donald Tramp. Stouna je interesovalo šta se promenilo.
„Skoro ništa. Život je taj koji izaziva promene. I kod nas i svuda, uključujući SAD, velika je birokratija, i ona vlada svetom“, naveo je Putin. On je istakao da je Rusija spremna da sačeka da SAD budu spremne na dijalog. Na pitanje o sastanku sa Trampom, ruski lider je rekao da ne planira da žuri.
„Nadam se da ćemo naći neke tačke oko kojih ćemo se razumeti. Treba da počnemo predmetni dijalog sa američkom stranom i na nivou Stejt departmenta i na nivou specijalnih službi i na nivou Saveta za nacionalnu bezbednost. Malo su javna saopštenja i sa naše i sa američke strane. Želimo da čujemo argumente američke strane, ne u medijima, već tokom konstruktivnog profesionalnog dijaloga. Želim da nas čuju“, dodao je on.
U celini, prema Putinovim rečima, „nada poslednja umire“.
Tajni rat
Stoun je pokazao odlomke svog filma o Edvardu Snoudenu koji je dobio azil u Rusiji. Režiser je pitao ruskog predsednika da li je u toku „tajni rat“ u sajber-sferi između Rusije i SAD. Kao odgovor, Putin je citirao Treći Njutnov zakon, po kom svaka akcija izaziva reakciju.
On je okarakterisao veliko obaveštajno društvo SAD kao „veliko domaćinstvo“.
„Amerikanci imaju veliko ’domaćinstvo‘. Moraju svuda da budu aktivni. Odatle 600 milijardi dolara koje Pentagon troši godišnje, nije samo ono što se izdvaja za odbranu i bezbednost“, rekao je Putin.
„Mi smo od početka ′90-ih polazili od toga da je Hladni rat završen. Smatrali smo da nema potrebe da se preduzimaju bilo kakve dodatne mere zaštite jer smo ograničeni deo međunarodne zajednice. Praktično nije bilo opreme domaće proizvodnje. Zato su naše kompanije i državne ustanove kupovale sve — i ’gvožđe‘ i programe. Mi imamo mnogo evropske i američke opreme. Čak i specijalne službe i Ministarstvo odbrane. Ali, u poslednje vreme smo počeli da shvatamo da je to pretnja, i naravno došli do zaključka da treba da obezbedimo tehnološku nezavisnost i bezbednost. Mi razmišljamo o tome i preduzimamo određene korake“, rekao je Putin.
Planovi za budućnost
Dalje je bilo govora o glasinama povodom Putinovog bogatstva.
„Ne posedujem bogatstvo o kojem govore“, rekao je ruski predsednik.
Na pitanje o posedovanju računa na Kipru, Putin je rekao da bi, da takvi računi postoje, njih neko već našao.
Na pitanje o njegovim planovima za budućnost i o tome koliko dugo ruski predsednik namerava da upravlja zemljom, Putin je odgovorio da će sama Rusija rešiti pitanje svog lidera i da se neće nikome pravdati.
Putina su pitali da li vidi opasnost u tome što se nalazi na vlasti toliko godina — u slučaju da bude izabran 2018. godine, na mestu predsednika i premijera biće 24 godine.
„O pitanju koje ste postavili o tome da li je Rusiji potreban neko — odlučivaće sama Rusija. Što se tiče promene vlasti, nesumnjivo je potrebna zdrava konkurencija. Međutim, ta konkurencija treba da bude između nacionalno orijentisanih ljudi“, smatra Putin.
„Mislite da je naš cilj nekome nešto da dokazujemo? Naš cilj je da ojačamo našu državu“, izjavio je Putin.
Stoun je odgovorio da je to „opasan argument“ jer mogu da ga koriste i oni koji spekulišu pitanjima opstanka države kako bi zloupotrebili vlast.
„Sada nije reč o opstanku. Mi ni za šta ne tražimo opravdavanja. Uzimajući u obzir sve negativno, a vi ste govorili o carskoj prošlosti i sovjetskoj prošlosti, šta je bilo u prošlosti, i o svemu pozitivnom što se desilo u prošlosti — Rusija je to gradila hiljadu godina. Ona ima svoje tradicije, svoju predstavu o pravednosti, efikasnosti vlasti. I pitanje uopšte nije da neko održava postojeći sistem vlasti ili da se sam održava na vlasti. Pitanje je u osiguranju rasta ekonomije, njenog tempa, a ne u uslovima nekih komplikacija i kriza“, rekao je Putin.
Stoun je pitao da li se predsednik slaže sa tim da se ljudi menjaju, a da sami to ne primećuju, kada se suviše dugo nalaze na vlasti.
„To je zaista veoma opasno stanje. Ako se čovek nalazi na vlasti a oseća da je taj kliker izgubio, on treba da napusti svoje mesto“, dodao je ruski predsednik.
Putin nije odgovorio na pitanje da li će se kandidovati za predsednika 2018. godine. „Treba da postoji određena intriga“, rekao je on.
Na kraju je Putin neočekivano pitao da li je Stoun ikad dobijao batine. Stoun je priznao da jeste.
„Onda ne morate da se navikavate, jer ćete ih dobiti“, rekao je Putin.
„Vredelo je, ako donesu više mira i samospoznaje svetu“, odgovorio je Stoun.
