Optužbe na račun navodnog mešanja ruskih hakera u izbore ranije su se čule i od predstavnika američke Demokratske stranke koja je izgubila na izborima, ali i od izabranog predsednika Francuske Emanuela, Makrona koji je doduše kasnije morao da prizna da nema dokaza za to.
Kako objasniti salvu medijskih juriša na Rusiju i zašto se, pričama o ruskim hakerima, zamajava zapadna javnost, pitali smo prof. dr Stanka Crnobrnju, profesora Fakulteta za medije i komunikacije.
On smatra da se rat preselio u sajber sferu, jer je ona postala dominantna paralelna stvarnost u kojoj planeta živi, koja kada se podigne na nivo konfrontacije, na sreću, ne izaziva još toliko smrti, kao što bi prava ratna, ne daj bože nuklearna konfrontacija, koja bi mogla da se zamisli između Rusije i SAD.
„Imamo istorijsku sreću i nesreću da se ova konfrontacija prevela na novu platformu. Kada je Rusija počela da koristi sredstva koja SAD koristi decenijama, Amerika je postala jako nervozna, zastrašena, faktički preneražena. Od kraja Hladnog rata oni su sebi dali ulogu svetskog hegemona sa politikom dvostrukih standarda. Za sebe traže apsolutne privilegije u svemu, a sve ostale, uključujući i svoje saveznike, video kao sekundarne drugorazredne države i nacije. To je postalo nesnosno“, ocenjuje Crnobrnja.
On podseća da se upravo Amerika mešala u sve izbore širom planete od 1953. godine kada je u Iranu svrgla demokratski izabranog premijera Mosadeka, do Ukrajine koja je paradigmatični primer mešanja u unutrašnju politiku neke zemlje.
Crnobrnju smo pitali i gde je nestala nezavisnost medija koji su postali oružje jače od raketa. To je veliki mit, mediji nikad nisu bili nezavisni, uvek su pod uticajem velikih društvenih interesnih snaga — korporacijskih, državnih ili paradržavnih, objašnjava naš sagovornik.
„Jedan od tih medija je Si-En-En, koji je očigledno propagandno oruđe američke spoljne politike, jer je od nastanka sredstvo kojim Amerikanci širom sveta nameštaju određene političke situacije, zamke u koje lokalni političari upadaju posredstvom propagande i daju SAD alibi da interveniše na raznim osnovama, uključujući i humanitarnu. To je jako dobro razvijena propagandna mašina koja koristi audio-vizuelni jezik da širom sveta utemeljuje američku spoljnu politiku“, objašnjava Crnobrnja.
Postavlja se pitanje zašto su ljudi spremni da u sve poveruju. Crnobrnja smatra da ta činjenica nije nova, jer ljudima oduvek manipulišu vođe i elite. Ljudi su, posebno u ovom vremenu, skloni da veruju propagandnim mašinama koje neprestano, 24 sata dnevno, serviraju istu mantru koja se prihvata kao realnost, kaže taj reditelj.
„Ipak, ne možemo da kažemo da je to opšta, apsolutna pojava, uvek se jedan, najčešće manje obrazovan segment stanovništva orijentisao prema tom uputstvu. Lenjin je rekao da je religija opijum za mase, pa je to preveo na filmsku propagandu, a to je Sovjetski Savez doveo do vrhunske umetnosti. U svakom vremenu imate manipulaciju stanovništva putem masovnih medija. Pa i Napoleon je rekao da je štamparsko mastilo jače od njegove artiljerije“, zaključuje Crnobrnja u razgovoru za Sputnjik.
A nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen ispalila je novi rafal na zasedanju Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta rečenicom da je Nemačka zainteresovana za razumne odnose s Rusijom, ali „sa pozicije sile“.
„Mora da bude jasno da smo zainteresovani za rešavanje sukoba samo za pregovaračkim stolom i nikako drugačije“, rekla je ministarka na pitanje kako Nemačka ocenjuje „pretnju koja dolazi iz Rusije“.
