AFP navodi da je Ana Brnabić prva otvoreno gej osoba na poziciji premijera na konzervativnom Balkanu, kao i to da je prva žena u srpskoj istoriji koja je dospela na tu poziciju.
Rojters je takođe konstatovao da je u pitanju prva žena premijer u srpskoj istoriji i prva otvoreno gej osoba na poziciji premijera na čitavom Balkanu.
AP navodi da je Brnabićeva prva otvoreno gej osoba koja se našla na čelu Vlade Srbije.
Brnabićeva — od nestranačke ličnosti do premijerke
Mandatarka za sastav nove Vlade Ana Brnabić ušla je u Vladu prošle godine kao nestranačka ličnost, a u kabinetu Aleksandra Vučića obavljala je funkciju ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Poslednjih mesec dana, kada se u javnosti spekulisalo o imenu novog premijera, Brnabićeva je na pitanje da li bi bila na čelu Vlade jednom prilikom rekla:
„Hajde danas da ostanemo na tome da ću ostati deo tima, zato što to dugujem čoveku koji me je doveo u taj tim i kome i kao predsedniku treba podrška.“
Ranije je izjavila da ko god bude premijer — biće mu teško.
Poslednja sednica Vlade kojom je predsedavao premijer Aleksandar Vučić za nju je, kako je rekla, bila dosta emotivna, s obzirom da premijer, pored velikih uspeha koje je doneo Vladi, uvek iznenadi pozitivnim stvarima koje ne očekujete.
„Ja sam došla iz privatnog sektora pre devet meseci na poziv Vučića da bih bila u njegovom timu, realno sam došla u Vladu Srbije da bih radila sa njim i da bih bila član njegovog tima. Mislim da je u Vladu uneo snagu, da donosi nepopularne, ali neophodne odluke, da zahvaljujući tome imamo fantastične uspehe koliko god neko kritikovao rad Vlade“, rekla je tada Brnabićeva.
Govorila je i o tome da je njena želja bila da Vučić ostane na mestu premijera, ali da je njegova procena bila da je važnija stabilnost države kao garant toga da će Vlada nastaviti sa nepopularnim, ali preko potrebnim reformama.
Ana Brnabić je prva javno deklarisana gej osoba u Vladi Srbije, a Vučić je prošle godine, najavljujući da će Brnabićeva biti u njegovom kabinetu, rekao da ona ne krije svoju seksualnu orijentaciju, te da je to njeno pravo, a da njega zanima njen rezultat.
„Ona je toliko fina i ljupka, rekla mi je: ’Predsedniče, ako vam to smeta, sigurna sam da će o tome sada da govore…‘, a ja sam odgovorio: ’Ne, mene zanima samo tvoj rezultat, a znam koliko si stručna i vredna‘“, rekao je tada Vučić.
Naveo je da u njenoj biografiji nema mrlje, da je to žena koja ima izvanrednu energiju i koja je mnogo učinila za sve nas, te da se veoma raduje zajedničkom radu.
Gotovo svi elektronski mediji u regionu tada su preneli da je mandatar Aleksandar Vučić objavio predlog za sastav nove Vlade, a deo medija je akcenat stavio na to da je za ministarku u budućoj Vladi predložena Ana Brnabić, koja, kako se navodi, ne krije da je homoseksualnog opredeljenja.
Pre dolaska na ministarsku funkciju bila je predsednica Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Rođena je 1975. godine u Beogradu.
Poseduje master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i više od deset godina rada sa međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnim sektorom u Srbiji.
Član je Upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim, koja stipendira talentovane studente iz Srbije i Makedonije, koji se nakon magistarskih studija na Kembridžu vraćaju u domovinu kako bi pomogli ekonomski i društveni razvoj svojih zemalja.
Bila je direktorka kompanije „Kontinental vind Srbija“, gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovinu.
Važnu fazu u njenoj poslovnoj biografiji predstavlja angažman u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Bila je zamenik direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspert na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viši koordinator Programa za ekonomski razvoj opština.
Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine. Uložila je veliki napor u podizanje kapaciteta NALED-a za zastupanje interesa poslovnog sektora, lokalnih samouprava i civilnog društva u Srbiji. Tokom tog angažmana, učestvovala je u uvođenju koncepta lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji i jačanju potencijala opština da unaprede poslovni ambijent na lokalu, uz aktivnu promociju investicija.
Postaje član, a potom i predsednik Upravnog odbora NALED-a, koji dobija status najveće samostalne privatno-javne organizacije koja se zalaže za unapređenje privrednog ambijenta u Srbiji i koja je u tesnoj saradnji sa Vladom Srbije doprinela jačanju konkurentnosti Srbije u međunarodnim okvirima i na Duing biznis listi Svetske banke.
Dobitnica je priznanja „Biznis dama godine“ u kategoriji „Društveno odgovorno poslovanje“ za 2013. godinu.
