Treća serija filma Olivera Stouna, koji je zasnovan na intervjuu sa Vladimirom Putinom, prikazana je na američkoj televiziji Šoutajm. Intervjuu je sniman od jula 2015. godine do februara 2017. godine.
Pod budnim okom CIA
Putin je ispričao da je Centralna obaveštajna agencija „posebno pažljivo pratila događaje u Ukrajini“ 2014. godine. Po njegovo mišljenju, tada su Evropa i SAD raspirivale nezadovoljstvo i umesto da razjasne šta se realno dešava, one su podržale državni udar“.
Predsednik je naveo da još uvek ne razume zašto je to urađeno.
Po njegovim rečima, u „Ukrajini su mislili da će se pridruživanje bilo kojoj formi standarda EU izbaviti od ponižavajućeg položaja u kojem su se našli početkom ’90-ih godina do danas. Po mišljenju Putina „to je glavni pobednički motiv svih događaja“.
„Mi smo 17 godina vodili pregovore sa EU o uslovima pridruživanja Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. I odjednom nam objavljuju da Ukrajina i EU potpisuju međusobni sporazum o asocijaciji, potpuno otvarajući ukrajinsko tržište. Tako bi EU ušla sa svom svojom robom na našu teritoriju bez ikakvih pregovora, uprkos postignutim dogovorima tokom 17-godišnjih pregovora o pridruživanju STO“, objasnio je Putin.
Šef ruske države je dodao da je Moskva na to reagovala i predložila „održavanje pregovora sa našim evropskim partnerima u trostranom formatu“, „ali su nas oštro odbili“, rekavši da to nije naša stvar.
Govoreći o saopštenjima iz američke štampe o tome da je tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič pobegao iz Kijeva, Putin je rekao da je to verzija kojom se pokušava opravdati državni udar.
„Čim je otišao u drugi po veličini grad u državi, naoružani ljudi su zauzeli predsedničku rezidenciju. Kako biste to nazvali kad bi neko u SAD zauzeo Belu kuću? Državni udar? Ili mislite da su oni došli tamo da čiste podove?“, upitao je ruski predsednik.
„Naravno, može se sve okretati i mogu se obmanjivati milioni ljudi monopolskim pravom na medije, ali na kraju mislim da je objektivnom posmatraču ipak jasno šta se desilo“, dodao je Putin.
„Desio se državni udar“, naglasio je on.
„Vladimir“ i „Barak“
Putin je ispričao da se nalazio u stalnom kontaktu sa tadašnjim predsednikom SAD Barakom Obamom nakon početka krize u Ukrajini 2014. godine. Na pitanje da li su uspeli da se dogovore, Putin je odgovorio „ne“, ali je zatim istakao poslovni karakter razgovora.
„Imali smo različite ocene povodom krize u Ukrajini i njenog toka. Dijalog je imao poslovni karakter“, naveo je on.
Stouna je interesovalo kako se lideri međusobno oslovljavaju za vreme razgovora.
„Barače, Vladimire“, naveo je Putin.
Rusija nije priključila Krim, već su se Krimljani pridružili Rusiji
Govoreći o priključivanju Krima Rusiji 2014. godine, Putin je skrenuo pažnju da je to bio izbor Krimljana.
„Mi nismo odlučili da priključimo Krim, ljudi koji žive na Krimu odlučili su da se pridruže Rusiji. Parlament koji je izabran po ukrajinskom zakonu, apsolutno legitimni parlament Krima, raspisao je referendum. Parlament je izglasao ubedljivom većinom glasova ulazak u sastav Rusije“, rekao je ruski predsedik.
On je naveo da je Rusija stvorila uslove da „ljudi izađu na izbore“.
„Tamo nije bilo nikakvih borbi, niko nije pucao, niko nikoga nije ubijao“, dodao je Putin.
„Nakon što je Krim postao punopravni deo Rusije, naši odnosi su se prema toj teritoriji kardinalno promenili, i ako vidimo pretnju za svoju teritoriju, štitićemo je svim raspoloživim sredstvima“, rekao je on.
Stoun je takođe pokrenuo temu američkog razarača „Donalda Kuka“, koji je poslat u Crno more u područje Krimskog poluostrva odmah nakon priključenja Krima Rusiji 2014. godine. Tada je nakon približavanja razarača Krimu, Rusija pokrenula raketni kompleks „Bastion P“ i uključila radiolokacioni kompleks „Monolit B“. „Donald Kuk“ se našao na nišanu supersonične rakete „Jahont“. Nakon toga brod se pomerio prema Bosforu. Mesec dana kasnije ruski bombarder Su-24 nekoliko puta je nadletao razarač na maloj visini, što je izazvalo negativne reakcije Pentagona.
Po Putinovom mišljenju, ova situacija se ne može uporediti sa Karipskom krizom iz 1962. godine — tada je svet bio na pragu nuklearne katastrofe.
Ruski predsednik je saopštio da je „komandant video, sigurno, da je raketni kompleks u stanju borbene gotovosti“.
„Ne znam tog čoveka, ali je on oprezan, odgovoran i prilično hrabar oficir. On je doneo pravilnu odluku. Nije želeo da zaoštrava situaciju, provocira, dovodi situaciju do apsurda i konflikta. To uopšte ne znači da bi on bio meta raketnog napada, ali trebalo je da vide da je obala zaštićena“, dodao je Putin.
Zašto je potreban Asad
Jedna od glavnih tema trećeg dela filma je bila Sirija. Putin je ispričao da Rusija odlično zna da je rukovodstvo Sirije napravilo neke greške u izgradnji odnosa unutar zemlje. Pre nego što je doneta odluka o početku operacije Vazdušno-kosmičkih snaga u Siriji, sa predsednikom Asadom je održan razgovor.
„Otkrili smo da on sam razume da ima veoma veliki problem. On ne samo da je spreman za dijalog sa opozicijom, uključujući čak i naoružanu opoziciju, već je spreman na dijalog sa njima o novom ustavu. Spreman sam da tvrdim da će budući prevremeni izbori za predsednika biti održani pod strogom međunarodnom kontrolom“, rekao je Putin.
Ruski predsednik je naglasio da se „još uvek velika teritorija nalazi pod kontrolom DAEŠ-a, ali da je značajan deo oslobođen“.
„To nije bilo kakva teritorija ili deo pustinje. To je teritorija od životnog značaja za Siriju“, naveo je Putin.
On je takođe saopštio da će Rusija podržavati sunitske grupe koje su spremne da ratuju protiv DAEŠ-a i Nusra fronta, Asad i sirijski vojnici su pristali na to.
U isto vreme, predsednik je naglasio potrebu podrške SAD, Saudijske Arabije, Jordana i Egipta u sirijskom pitanju.
„Mi smo nismo zainteresovani za naduvavanje konflikta, već naprotiv, za uspostavljanje dijaloga kako bi se očuvala teritorijalna celovitost države. To je veoma teško. Nama nije lako doći do nekog koncenzusa. Međutim, direktan kontakt sa jedim i drugim partnerima nam daje takvu šansu. U celini, uspevamo u tome. Radićemo pažljivo kako bismo na svakom sledećem koraku učvršćivali postignute rezultat, a ne uništavali ih“, rekao je Putin.
