Ako bi svi raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije mogli da iskoriste svoje biračko pravo u prištinskom parlamentu, mimo deset zagarantovanih mesta za Srbe, sedelo bi bar još 30 srpskih poslanika! Međutim, kosovski zakoni su takvi da su se dobro „ogradili“ da do toga ne dođe, jer bi to značilo da bi jedna četvrtina od 120 poslaničkih mesta pripalo — Srbima.
U zakonu o izborima na Kosovu pravo glasa imaju samo oni Srbi koji su svojevremeno posedovali Unmik ličnu kartu, koji su rođeni na Kosovu i koji su živeli na Kosovu u periodu do 1999. Trik je u Unmikovoj ličnoj karti, jer je tu mogućnost ostvarilo samo 100.000 Srba, i to odmah po dolasku Unmika na Kosovo. Zbog proterivanja iz domova, minimum 150.000 nije uspelo da ostvari to pravo.
Nenad Rikalo, član Centralne izborne komisije, za Sputnjik je rekao da ne postoje precizni podaci izraženi po nacionalnosti u biračkim spiskovima, ali da nezvanično oko 100.000 Srba ima pravo glasa na kosovskim izborima. On kaže da je iz centralne Srbije stiglo oko 4.000 prijava za glasanje, ali da je samo njih 1.119 prihvaćeno. Razlog za odbijanje ostalih je uglavnom taj što formulari nisu ispravno popunjeni, ali je bilo i onih koji nisu ispunjavali uslove za glasanje.
Dušan Radenković iz Centra za demokratiju objašnjava kako se, i da je svih sto hiljada Srba sa pravom glasa broj izašlo na izbore, po sadašnjim zakonima Kosova, ne bi promenio broj od deset zagarantovanih mesta za srpsku manjinu u prištinskom parlamentu. Ali…
„Kada bismo govorili hipotetički, stvari bi bile drugačije. Recimo, da postoji zakonska mogućnost da svi raseljeni Srbi glasaju (bez obzira na to da li su imali Unmikovu ličnu kartu) i da glasaju za stranku koja ne bi izašla kao manjinska stranka na kosovske izbore, Srbi bi u kosovskom parlamentu, pod uslovom da glasaju svi — dobili još 20 do 30 poslanika. Dakle, imali bismo zagarantovanih deset poslaničkih mesta kao manjinska zajednica, plus ona mesta koja bi osvojila neka srpska stranka“, objašnjava on.
Prema evidenciji, od 1999. godine sa Kosova i Metohije raseljeno je više oko 250.000 Srba. Na Kosovu, prema nekim statistikama, trenutno živi samo oko 25.000.
Srbi na Kosovu i Metohiji inače imaju problema na svakim izborima, jer čak i oni koji žive u južnoj pokrajini često nisu upisani u biračke spiskove prema trenutnom prebivalištu, već prema prebivalištu koje bilo zavedeno posle dolaska Unmika.
To znači da neko ko je pre rata živeo u Štrpcu, a sada živi u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, mora da proputuje celo Kosovo da bi glasao. U isto vreme, izborni zakon Kosova je takav da je Albancima omogućeno pravo glasa samim tim što su rođeni na teritoriji Kosova i Metohiji, zbog čega je na svakim izborima presudan glas albanske dijaspore, koja je jedna od najbrojnijih dijaspora u svetu.
Da su Srbi po nacionalnim pitanjima složni kao što su Albanci, i da, recimo, dobiju pravo da na izbore na Kosovu ne izađu samo Srbi koji su raseljeni sada već i oni koji su rođeni i živeli na Kosovu, teško da bi Haradinaj, Kurti ili Tači uopšte bili tu gde jesu… Štaviše, Srbi bi bili drugi po političkoj snazi na Kosovu.
