Pre tačno 50 godina, 10. juna 1967. godine, završen je najkraći oružani sukob druge polovine 20. veka, a ovaj rat je stavio na probu tadašnje najnaprednije sovjetsko i NATO naoružanje.
Oružani sukob između Izraela i koalicije Egipta, Jordana, Sirije, Iraka i Alžira dogodio se između 5. i 10. juna 1967. godine. Na samom početku rata, mlada izraelska država uspela je da uništi najveći deo egipatske avijacije, a zatim brzo zauzela Sinaj, pojas Gaze, zapadnu obalu reke Jordan, Istočni Jerusalim i Golansku visoravan.
Međutim, strategija i taktika tokom šestodnevnog rata zaslužuju manju pažnju od oružja koje je korišćeno tokom ovog sukoba. Suština je u tome da su novi avioni i tenkovi koje su proizvodili zemlje SSSR-a i NATO-a imali svoj debi na zemlji i u vazduhu. I kasnije je ovo oružje korišćeno u više desetina sukoba širom sveta.
„U stvari, tokom Šestodnevnog rata, sovjetska i zapadna industrija oružja su pokušale da shvate čije oružje je efikasnije, savremenije i bolje dizajnirano. Pre pola veka, kao i danas, na to pitanje nisu uspeli nedvosmisleno da odgovore“, kaže vojni analitičar Andrej Kots.
Tenkovske bitke tokom šest dana rata su ušle u istoriju kao najveće od kraja Drugog svetskog rata.
Više od 2.500 lakih, srednjih i teških borbenih vozila je učestvovalo u bitkama sa obe strane. Iako su mnogi od njih tada smatrani zastarelim, u sukobu je učestvovao i deo tada najsavremenijih tenkova. Tokom ranih šezedesetih godina, SSSR je naoružao Egipat i Siriju stotinama tada najsavremenijih tenkova T-55.
T-55 je prvi tenk na svetu opremljen automatskim sistemom za antinuklearnu zaštitu i prvo sovjetsko oklopno vozilo sa aktivnim sistemom zaštite „Drozd“. Njegov D-10T2S top mogao je efikasno da napadne bilo koje oklopno vozilo NATO-a, dok je specifičan dizajn omogućavao da se maksimalno maskira i sakrije u neravnim terenima. Tako je T-55 postao jedan od tenkova sa najmasovnijom produkcijom u istoriji.
U to vreme, M-51 „Superšerman“, modifikovana verzija američkog tenka M-4 „Šerman“, smatran je glavnim adutom Izraelskih odbrambenih snaga. Oklopno vozilo se moglo pohvaliti moćnim topom kalibra 105 milimetara, pouzdanim „Kaminsovim“ VT8-460 dizel-motorom, automatskim menjačem i 23-inčnim gusenicama.
U bliskoistočnim uslovima, „Šerman“ se pokazao kao veoma pouzdan, ali i skroman.
Najveće gubitke Izraelci su imali na sirijskom frontu. U borbi sa sovjetskim tenkovima na Golanskoj visoravni, izgubili su 160 „Šermana“ i britanskih „Centuriona“. Sirija je, istovremeno, izgubila 73 tenka, uključujući dest tenkova T-54 i T-55.
Međutim, slaba obučenost je bila glavni nedostatak i uzrok ranjivosti Arapske koalicije.
Šestodnevni rat je još jednom pokazao da čak i veći broj modernih tenkova sa slabo obučenim posadama izgubi duele sa starijim oklopnim vozilima u kojima su iskusniji vojnici. Pored toga, arapska oklopna vozila su stalno bila meta napada izraelskih lovaca i bombardera. Postalo je jasno da će u narednim oružanim sukobima mnogo bliži pobedi biti onaj ko uspe da zadrži superiornost u vazduhu.
Pored tenkova T-55, Arapska koalicija je je bila naoružana i avionima MiG-21, trećom generacijom sovjetskih lovaca i jednim od najboljih borbenih aviona na svetu u to vreme.
Glavni rival u ovom sukobu mu je bio francuski „Daso Miraž III“. Međutim, iako su letelice demonstrirale izuzetne karakteristike što se tiče pokretljivosti i brzine, M iG-21 se pokazao kao efikasniji u borbi zbog korišćenja raketa kratkog dometa vazduh-vazduh R-13M, sa infracrvenim navođenjem.
Tokom šest dana rata, Egipat, Sirija i Irak su u vazdušnim borbama izgubili 19 aviona MiG-21. Jednog od njih je greškom oborio egipatski protivvazdušni sistem S-75, jer je posada mislila da je u pitanju izraelski avion. Sa druge strane, Izrael je u duelima sa avionima sovjetske proizvodnje izgubio osam do deset letelica „Miraž“. Sa obzirom na apsolutnu superiornost Izraela u broju borbenih letelica, može se reći da su arapski piloti odigrali sasvim solidnu partiju.
I opet je iskustvo Šestodnevnog rata pokazalo isti obrazac koji je već poznat sa borbi na kopnu: nedostatak obuke je osujetio tehnološku superiornost.
„Uprkos tehnološkoj superiornosti, piloti arapske koalicije su bili manje vešti od svojih rivala i nisu mogli da efikasno komuniciraju sa svojim snagama na zemlji“, dodaje Kots.
I kao što je poznati izraelski letački as Ejtan Karmi rekao u jednom od posleratnih intervjua:
„Rat se mogao završiti mnogo drugačije da su za komandama ’migova‘ sedeli sovjetski piloti“.
