Pobednik vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji neće biti onaj koji bude dobio najviše glasova, već onaj oko koga se Brisel i Vašington budu saglasili. Glavna borba za premijersku fotelju vodi se između takozvane „oružane koalicije“, koju predvodi Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova (AAK) uz Kadrija Veseljija (blizak CIA, bivši šef obaveštajne službe OVK), prvog čoveka stranke Hašima Tačija Demokratske partije Kosova (DPK), i pokreta „Nisma“ uz još dvadesetak minornih stranka, i „koalicije ruža“ na čelu sa Demokratskim savezom Kosova (DSK) Ise Mustafe, i partijom Bedžeta Pacolija Alijansa za budućnost Kosova (ABK) i strankom Iljira Dede „Alternativa“.
Treći, ozbiljan igrač, pokret „Samoopredeljenje“ Aljbina Kurtija, nastupio je samostalno. Ujedno, obe koalicije već u izbornoj kampanji ozbiljno su se borile ne samo međusobno, već i za naklonost Kurtija. Razlog je prost — „Samoopredeljenje“ lako može da bude onaj jezičak na vagi koji će da prevagne za pobedu jednog ili drugog.
Ovi izbori nisu samo čudni zbog kratke izborne kampanje i neobične koalicije Tači—Haradinaj, već i zbog činjenice da predizborni sporazumi ne moraju da budu nužno i postizborni. Upravo zbog te činjenice moguće su različite postizborne kombinatorike. Spekulacije o tome počele su još u izbornoj kampanji, a prve naznake da je ovako nešto moguće pokazale su se na primeru koalicije Tači—Haradinaj, u kojoj su stranke vodile zasebne kampanje, a samo su u petak, dan pred izbornu tišinu, održale zajednički završni skup.
Ne treba smetnuti s uma da je Veselji (DPK) prvobitno trebalo da bude kandidat za premijera Kosova, ali je u poslednjem trenutku Tači odlučio da se napravi koalicija sa Haradinajem, jer je procenio da može više da im koristi ako je sa njim zbog njegovog statusa „nacionalnog heroja“ posle hapšenja po srpskoj poternici u Francuskoj. S druge strane, „Samoopredeljenje“ je takođe u minut do dvanaest, iako su pregovarali sa Pacolijem, odlučilo da ide samo, što su neki mediji okarakterisali kao dogovor da je bolje da se ide sa „dva fronta“.
U svakom slučaju, dominantne su dve koalicije, pa izbore na Kosovu mnogi sada nazivaju „Gans en rouzis“ (eng. Guns N Roses — pištolji i ruže).
Petar Iskenderov, naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka,kaže da su ankete pokazale veoma različite podatke. Da su izbori, na primer, održani krajem maja, koalicija na čelu sa Tačijevom strankom osvojila bi čak do 46 odsto glasova.
„Međutim, poslednja istraživanja javnog mnjenja, govore da sada vodi koalicija sa Mustafom na čelu, a istovremeno raste rejting „Samoopredeljenja“, koje bi, teorijski, moglo da dobije do 30 odsto glasova. Dakle, sada je nemoguće definitivno reći ko će pobediti na izborima. Osim toga, veliki deo stanovnika Kosova je potpuno indiferentan prema izborima, zato što ne vidi razliku između, recimo, Tačijevog i Mustafinog programa. Ne isključujem da će ovi „politički apstinenti“ odlučiti da glasaju za Kurtijevu partiju.
„Istovremeno, postoji mogućnost da će Tačijeva i Mustafina koalicija dobiti otprilike isti broj glasova i neće moći da se dogovore oko kandidature premijera. U ovom slučaju premijerska funkcija za Kurtija bi bila kompromisno rešenje, a zauzvrat bi DPK, ABK, DSK i Alijansa za novo Kosovo dobile značajne funkcije u budućoj vladi. Dakle, ne bih rekao da će Haradinaj sigurno sesti u premijersku fotelju“, mišljenja je naš sagovornik.
Ovo bi lako moglo da se desi, posebno jer međunarodna zajednica nije blagonaklona prema izjavama koje je u izbornoj kampanji „šakom i kapom“ sipao Haradinaj, ne štedeći, ne samo Beograd već ni zvanični Brisel. Za razliku od Haradinaja, koji je celu kampanju zasnovao na „istrebljenju i pokoravanju Srba“, Aljbin Kurti svoju kampanju bazirao je na nacionalnoj retorici koja se tiče ekonomskog prosperiteta Kosova, ali i nagoveštaju da bi Kosovo trebalo da se osamostali i polako počne da odlučuje bez prevelikog uplitanja sa strane.
Sličan program iznela je i koalicija oko Ise Mustafe. U isto vreme, stranka Hašima Tačija, barem prema analizama iz Prištine, neće biti spremna da ode u opoziciju ako Haradinaj ne bude bio poželjan za premijersko mesto. Razlog je prost — ako je Tačijeva stranka u opoziciji, on lako može da bude smenjen sa mesta predsednika tzv. države Kosovo jer predsednika bira i smenjuje parlament.
Dakle, osim Kurtija i Haradinaja, i dalje je nezvanično u igri za premijera Kosova i Veselji, ali se sve češće pominje i Pacoli, bez obzira što je zvanični kandidat iz ove koalicije za premijera, Avdulah Hoti, iz Mustafine stranke.
Po prištinskim medijima naveliko se spekuliše da Pacoli, Kurti i Tači imaju usmeni dogovor da srazmerno osvojenim glasovima zajedno odluče o kandidatu za budućeg premijera Kosova, iza leđa Haradinaju, s obzirom da Haradinaj nije pobrao simpatije Zapada jer je previše ostrašćen. Ima i onih koji su uvereni da će Tači održati reč i Haradinaju dati mesto premijera, jer ima signala da Specijalni sud za zločine OVK namerava veoma brzo da se pozabavi Ramušem, što znači da njegova premijerska karijera ne bi trajala dugo. Ako se ovo ispostavi kao tačno, Tači je onda ovu izbornu utakmicu odigrao odlično jer bi to značilo da je iskoristio Haradinajevu popularnost uzimajući ga pre svega u koaliciju, čime je sebi sa puta sklonio najveću izbornu prepreku. A drugo, nema većeg dokaza da si „pravna“ država nego kad svog aktuelnog premijera isporučiš sudu. Ukoliko bi se ovo desilo, to bi bio treći put da Tači „prevesla“ svog najljućeg rivala još iz doba OVK.
