„Kome pripada istorija i pravo da priča istoriju o ratu? Srbi nemaju pravo da pričaju svoju istoriju, svoju priču u Holivudu. Jugoslovenski ratovi, rat Srba, Hrvata, Bosanaca, istorija rata, sve su to kupili Amerikanci. Imate Anđelinu Džoli i druge… To me je zgadilo“, kazao je Handke na skupu na kome su učestvovali i Milovan Danojlić, Ju Hua, Frederik Begbede, Zahar Prilepin, sa domaćinima Emirom Kusturicom i ministrom Vladanom Vukosavljevićem.
Reditelj Kusturica se nadovezao da je Anđelina Džoli sa filmom „U zemlji krvi i meda“ dobila ideološki zadatak da doda još malo crne boje na srpski narod i naveo bombardovanje kineske ambasade kao „najveću dobit“ od NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, jer će im „Kina kad-tad vratiti, a mi ćemo sve zaboraviti“.
On je primetio da Srbi mogu snimiti najbolji film, ali su njegovi dometi ograničeni i naglasio da država mora da pomogne da „naša kultura, naš junak i antijunak imaju svoje mesto“.
Danojlić vidi da u svemu leži odnos snaga i navodi da dvostruki pogled Srbije, prema jačem i prema slabijem, daje izvesnu zrelost koja nije dostupna svakome.
„Mala zemlja, mali jezik, mala kultura, mnogo smo videli i mnogo smo stradali. Ta iskustva nas čine posebnim, zrelim i otvorenim da gledamo u više pravaca, a ne samo prema sebi i prema jačem, uviđavniji smo prema slabima, otvoreniji prema onima koji stradaju više od nas. To je uloga kulture u našoj zemlji“, primetio je Danojlić.
Handke je reagovao na njegovo mišljenje: „Milovane, prestani Srbiju da nazivaš malom zemljom“
„Nema malih zemalja. Svaka zemlja je velika. Prestanite da govorite o Srbiji kao maloj zemlji. Vi ste velika zemlja, možda dosadna, ali velika zemlja“, poručio je slavni pisac.
Drugi dan skupa „Beogradski kontrapunkt“ otvorio je Kusturica pitanjem „Da li je čovek promašena investicija prirode?“, na šta ga je podstakla jučerašnja prva poseta Tržnom centru „Ušće“.
„Gde je antički čovek, gde je čovek raspet na krstu, gde se izgubio renesansni čovek, gde je nestao idealista i revolucionar koji je verovao da svojim idejama i delima može da menja svet“, upitao je Kusturica, konstatujući da „kataklizmična faza planete ide sa ubijanjem religije i uništavanjem kulture“ i da je rat proizveo tehnologiju sa kojom je išlo dekomponovanje koncepta kulture i religije.
Danojlić problem vidi u naglom jačanju antihrišćanske ideologije, u činjenici da je Evropa „dehristijanizovana“, primećuje da se smisao kulture već decenijama svodi na umetnost zabave, lakoću usvajanja, što je suprotno ozbiljnom angažovanju duha, da živimo u vremenu totalnog odsustva interesovanja, vremenu spektakla kada se u medijima smenjuju scene stradanja i golih žena.
Begbede, koji nije učestvovao prvog dana na skupu, svoje obraćanje je počeo izjavom da je tužan što je Novak Đoković izgubio u Parizu i da se boji da će, ako se ne složi sa ostalim učesnicima, dobiti tortu u lice kao nedavno francuski filozof Bernar Anri Levi.
On je o sebi rekao da je vrlo protivurečna ličnost, da voli da bude ono što osuđuje, da se već 30 godina ruga i sebi i svetu koji ga okružuje i kojim je istovremeno fasciniran, ali je zbog njega revoltiran.
„Sve moje knjige su opis beznađa, ali ne nude rešenje. Dobro je biti iznerviran kao Kusturica. Ja bolje pišem kada sam iznerviran. Umetnost mora biti različita od biznisa. Mi radimo nešto što ne služi ničemu i još veći sam pesimista od Kusturice o tome da je čovek promašena investicija prirode“, bile su reakcije Begbedea na pokrenuta pitanja.
On je rekao da je njegova generacija — generacija antiheroja, razmaženih ljudi koji samo kukaju, ali dodaje da zbog toga ne bi išao u rat i da smatra da ono što ne mogu da promene treba da opišu.
Ministar Vukosavljević se osvrnuo na temu globalizacije, primetivši da je detinjasto verovanje da globalizacija ujedinjuje narode i države, umesto toga ona se svodi na nametanje kulturnog i privrednog modela jačeg slabijima.
„Treba težiti onoj vrsti globalizacije u kojoj bi svaka nacionalna kultura bila očuvana naglašena, negovana, koja bi čuvala autentične osobenosti i bila deo velikog globalnog mozaika“, primetio je Vukosavljević.
Begbede se nadovezao mišljenjem da je uniformizacija sveta posledica advertajzinga i da kultura može da sačuva izvesne razlike, a rešenje vidi u tome da sve države štite svoju kulturu i pomažu umetnost jer je to poslednji otpor advertajzingu.
Hua je poručio da u svemu što se danas dešava moramo da vodimo računa o tome šta je čovek. „Kada čitam Handkeove romane, osećam šta je čovek i zato ih volim. Kada gledam Kusturičine filmove, osećam šta je čovek i zato ih volim. Pitanje šta je čovek moramo uvek imati na umu“, naglasio je on.
Ministar Vukosvaljević, po čijoj ideji je organizovan dvodnevni skup „Beogradski kontrapunkt“, zaključio je sastanak porukom da „kultura nije bez šansi da pomogne da čovek postane čovek“.
