Rezultati vanrednih parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji ostavili su britanske konzervativce u šoku — izgubili su većinu u parlamentu, a planovi premijerke Tereze Mej za budućnost Ujedinjenog Kraljevstva rasprsnuli su se kao mehur od sapunice.
Oleg Matvejčev, profesor Visoke škole ekonomije, za Sputnjik kaže da je loš rezultat Mejove iznenađenje za sve, a pre svega za nju samu.
„Visoki rejting na startu kampanje pružio je Mejovoj lažni osećaj popularnosti, ali populisti i laburisti su je kaznili za prepotentnost. Premijerki će biti izuzetno teško da sarađuje sa novim sastavom parlamenta, što bi moglo da izazove paralizu vlasti. Trenutno je društvo u Velikoj Britaniji podeljeno i u pitanju Škotske, kao i u pitanju ’bregzita‘, pa će novonastala politička situacija samo produbiti jaz između ovih podela“, ocenjuje Matvejčev.
I prorektor ruskog Finansijskog univerziteta Aleksej Zubec rezultate izbora vidi kao lični neuspeh Tereze Mej.
„Nije joj pošlo za rukom da postane harizmatičan lider konzervativaca, da postane nova Margaret Tačer. Sa druge strane, Korbin je organizovao sjajnu predizbornu kampanju, koja je u velikoj meri i obezbedila uspeh laburistima. Naravno da ovi izbori nisu bili glasanje povodom ’bregzita‘, već povodom unutrašnjih pitanja, a Mejova ih je izgubila zato što je dugo u Vladi bila zadužena upravo za unutrašnja pitanja.
Kako je rekao, sada, posle terorističkih napada i opšteg pogoršanja bezbednosnog stanja, Mejova bila kritikovana zbog smanjenja broja zaposlenih u bezbednosnim strukturama.
„Britaniji je potreban harizmatičan lider koji će odlučiti u kom pravcu će krenuti zemlja i sada je možda najbolji trenutak za stvaranje nacionalnog konsenzusa koji se tiče budućnosti Velike Britanije“, kaže Zubec za Sputnjik.
Sličnog stava je bivši ambasador Srbije u Londonu Vladeta Janković, koji za Sputnjik kaže da se Mejova kockala i izgubila, te da kakva god da bude vlada u Londonu, neće biti onako snažna i stabilna kako je to britanska premijerka želela. On napominje i da se ovakav ishod izbora Briselu nimalo ne dopada.
„Više neće biti jedinstvene pregovaračke strane koja bi mogla u pregovorima o ’bregzitu‘ da postavi određene uslove i da ih se pridržava. Sada je otvoreno polje za pregovaranje, to jest pravljenja kompromisa i ustupaka, a to je vrlo problematičan proces kojem se ne vidi kraj i koji svakog trenutka može da naiđe na teškoće. U Engleskoj se kaže da više nema ’brutalnog bregzita‘, odnosno tvrdog pregovaračkog stanovišta i naravno da to stvari komplikuje što ne odgovara nikome, ni Velikoj Britaniji ni Evropskoj uniji“, objašnjava Janković.
Kada je reč o odnosima Velike Britanije i Rusije, Oleg Matvejčev smatra da rezultati izbora na njih neće uticati. „Poznato je da laburisti, za koje se može reći da su pobednici ovih izbora, imaju mnogo bolji odnos prema Rusiji jer često i dalje doživljavaju tu zemlju kao ’levičarsku‘. Osim toga, ni Korbin nije poznat po antiruskim ispadima, ali zasad ga je nemoguće zamisliti u premijerskoj fotelji, stoga se politika Londona prema Rusiji neće promeniti. Utoliko pre što Velika Britanija sledi politiku SAD u mnogim pitanjima, uključujući i ’rusko‘“, napominje Matvejčev.
