Diplomata je istakao da je u trenutku ulaska u sastav Sovjetskog Saveza, Litvanija bila poljoprivredna zemlja i zauzimala je jedno od poslednjih mesta po kvalitetu života u Evropi. Pri tome je nivo industrijske proizvodnje bio tri puta niži od proseka za SSSR.
Masovna industrijalizacija zemlje počela je tek posle Drugog svetskog rata. Udaljcov navodi da je u periodu od 1940. do 1990. godine iz saveznog budžeta u privredu te sovjetske republike uloženo oko 65 milijardi dolara.
„Na taj način je moguća formulacija pitanja litvanske strane o nadoknadi štete, koja je navodno pričinjena Litvaniji od strane Rusije, nezakonita, pa čak i apsurdna“, istakao je ambasador.
On je istakao da Rusija, koja je nekada davala najveći doprinos u budžet SSSR-a, ima pravo da od Litvanije traži naknadu troškova, između ostalog i za povlašćenu nabavku mineralnih sirovina i energije iz RSFSR u iznosu od više od 72 milijarde dolara.
Baltički političari su više puta govorili na temu „sovjetske okupacije“. U leto 2016. godine ministri pravde Litvanije, Letonije i Estonije zahtevali su da Moskva „nadoknadi štetu od brutalnih zločina“ i osudi spoljnu politiku Sovjetskog Saveza početkom četrdesetih godina prošlog veka.