„Moramo da budemo jedinstveni u borbi protiv terorizma, da se uključe svi. Dok mnogi igraju igre, ljudi ginu“, rekao je predsednik Ruske državne dume Vjačeslav Volodin prilikom posete Beogradu.
On očekuje da se u borbu protiv terorizma uključe svi u Evropi, pa i Srbija. Bezbednosna strategija svake zemlje, pa i Srbije, mora da odgovori na nekoliko pitanja, kaže stručnjak za terorizam Milan Pašanski. Politika je ipak trgovina, dodaje on, iako se radi o prijateljskoj zemlji, koja je naš strateški partner.
„Jedno od pitanja je šta je to u skladu sa vitalnim nacionalnim interesom Srbije u domenu strateške bezbednosti, imajući u vidu da smo zasad, što ne znači i ubuduće, pošteđeni islamskog terorizma. Potom, ima li Srbija kapacitete da odbrani svoje takozvane meke mete u zemlji i inostranstvu, koje bi bile napadnute kao represalija, ukoliko uzme učešća u antiterorističkoj alijansi pod vođstvom Rusije“, pita se Pašanski.
Treće pitanje, prema njegovim rečima, jeste koliko je Rusija sposobna i spremna da sa Srbijom podeli svoje obaveštajne informacije o islamskom terorizmu i da zaštiti Srbiju na odgovarajući način pružanjem obaveštajnih podataka i saznanja preko svojih obaveštajnih službi.
„Srbija može da se u borbu protiv terorizma da se uključi na više modaliteta, ali to sve zavisi od prethodno donete procene, koja zavisi od parametara na koje sam vam skrenuo pažnju. Pošto je Srbija mala zemlja, nesrazmerna u odnosu na SAD i Rusiju, ona može da sarađuje u domenu obaveštajne saradnje“, kaže Pašanski.
Sa druge strane, nastavlja on, Srbija može da svoje, kako kaže, ograničene kapacitete da stavi u službu pomoći antiterorističkoj alijansi. Pašanski je mišljenja da Rusija nastoji da u antiterorističku alijansu okupi što veći broj zemalja, što pozdravlja.
„Već duže vreme zastupam tezu da će saradnja na širem međunarodnom planu, stvaranjem antiterorističke koalicije, uroditi plodom kada teroristi, nažalost, izvrše neki spektakularan teroristički akt. To nazivam ’Armagedonom’. Tek tada će glavni igrači na međunarodnoj sceni shvatiti da je terorizam izuzetno opasna globalna pretnja“, kaže Pašanski.
Tek pošto teroristi izvrše veći napad na neko od nuklearnih postrojenja ili izvrše masovni napad hemijskim oružjem, dnevne zađevice među glavnim međunarodnim igračima ustuknuće pred opasnošću i velike sile okrenuće se zajedničkoj borbi protiv terorizma, kaže Pašanski.
Prema rečima vojnog analitičara Andreja Mlakara, Srbija može da se u borbu protiv terorizma uključi na tri načina: pružanje logističke pomoći antiterorističkoj koaliciji, slanje oružja i direktno angažovanje vojnih jedinica na terenu.
„Za Srbiju su najpogodnije prve dve stavke. Bili bismo posredno vezani i ne bismo imali snage na terenu. Pružali bismo pomoć u hrani i lekovima. Ono što bi bilo nepovoljnije bilo bi direktno angažovanje naših snaga na terenu. To bi zahtevalo široki konsenzus u srpskom društvu“, kaže Mlakar.
Direktno učešće srpskih vojnih snaga u borbi protiv terorista nosi i rizik da terorističke grupe vrše akcije protiv stanovništva u Srbiji, dodaje on.
