Robotizovana letelica projekta „Solar proub plus“ trebalo bi da bude lansirana u leto 2018. godine, sa zadatkom da prikupi podatke o sunčevoj koroni, spoljnom delu sunčeve atmosfere.
Reč je o najudaljenijem delu sunčeve atmosfere, za koju čovečanstvo ni danas ne razume kako to da je ona nekoliko hiljada puta vrelija od površine Sunca, sa temperaturama od 500.000 stepeni Celzijusa i više. Odgovori na pitanja o koroni su od neprocenjive vrednosti za objašnjavanje života na Zemlji, pošto je ona važna za postojanje „Sunčevog vetra“, neprekidne struje naelektrisanih čestica koja bi mogla da utiče na život na Zemlji.
„U orbiti Sunca, u jednom trenutku, na udaljenosti od 5,9 miliona kilometara od površine, letelica će se suočiti sa vrućinom i radijacijom bez presedana u istoriji istraživanja svemira. Letelica će istražiti spoljnu atmosferu Sunca i sprovesti važna posmatranja da bi odgovorila na višedecenijska pitanja o tome na koji način ova zvezda funkcioniše“, objavila je NASA.
Prikupljeni podaci će povećati sposobnost predviđanja velikih svemirskih vremenskih događaja, koji utiču na život na Zemlji, kao i na satelite i astronaute u svemiru.
Letelica „Solar proble plus“ će morati da izdrži temperaturu od 1.400 stepeni Celzijusa, pri zračenju koje je 520 puta veće od prosečne osunčanosti Zemlje, od čega bi je trebalo da je zaštiti 11,5 centimetara debeo štit od ugljičnih kompozitnih materijala. Letelica bi trebalo da bude teška 610 kilograma, sa unutrašnjom aparaturom koju će pokretati snaga od 343 vata. Letelica će biti visoka tri i dugačka 2,3 metra.
Njen prvi najbliži susret sa Suncem bi trebalo da se dogodi 19. decembra 2024. godine. Do tog trenutka čak sedam puta će proleteti toliko blizu Venere da će svaki put koristi njeno gravitaciono polje kao svojevrsnu „praćku“ koja će letelici povećati brzinu.
Orbita letelice oko Sunca biće izrazito ekscentrična, čak 108 miliona kilometara u najdaljoj tački od zvezde, odnosno malo iza Venerine orbite.
Prema budžetskim potraživanjima iz 2014. godine, procenjivalo se da će kompletan projekt, od gradnje, preko lansiranja raketom „Delta IV hevi“, do upravljanja koštati između 1,2 i 1,4 milijardi dolara. Iako se to smatra skupim, treba znati da pojedini špijunski sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti dosežu cenu od jedne milijarde dolara.
Lansiranje je planirano za 31. jul 2018. godine.
O projektu „Solar proub plus“ biće više reči na posebnom događaju, koji će u sredu biti održan na Univerzitetu u Čikagu.
Izvor: Ekspres
