Međutim, zasad je nejasno da li je njegov pristup bio efikasan, smatra autorka teksta, jer su se čak i oni francuski lideri koji su se pridržavali stava realizma na kraju uvek suočavali sa razlikom u vrednostima između Rusije i Francuske.
Kada je Petar Veliki došao u Francusku da nauči kako da modernizuje svoju zemlju, još nije bilo ni Tvitera ni kamera, piše „Figaro“. Ali su kao dokaz tog putovanja ostali pisani izvori i slike u kojima su očigledno uživali Makron i Putin tokom susreta u Versaju. Za tu izvanrednu posetu kojom su uspostavljeni diplomatski odnosi Francuske i Rusije interesovao se još Volter, ističe Lora Mandevil u svom članku pod nazivom „Francuska i Rusija: Razvod nije moguć, saglasnost malo verovatna“.
Sve ovo dokazuje da odnosi Rusije i Francuske nisu počeli juče. „Francuska i Rusija imaju dugu ljubavnu istoriju koja se podsticala međusobnim intelektualnim uticajem“, piše novinarka. I dok su ruski pisci toliko voleli francuski jezik da su pisali na njemu, francuski filozofi su se interesovali za „despotizam careva koji nije uvek bio prosvetljen“.
Emanuel Makron shvata istoriju i koristi je da bi „vratio na svoj kolosek iznurene rusko-francuske odnose“. Sa formalne tačke gledišta uspeo je da savršeno položi ovaj test, jer je „mladi kralj — predsednik pomilovao predsednika Putina po krznu pozivajući ga u zlatni sjaj Versaja, a pritom nije postao talac romantizma u odnosima Francuske i Rusije“. Osim toga, autorka ističe da, za razliku od nekih svojih prethodnika, Makron nije izbegavao probleme.
Ostaje pitanje da li će takav odnos poštovanja biti efikasan za „večnu Rusiju“ u kombinaciji sa beskompromisnošću Makrona, smatra novinarka. Čak i kada su se lideri bavili realnom politikom, isti onaj De Gol se oslanjao na razliku u vrednostima, što je sprečavalo zemlje da ostvare strateške dubine u odnosima o kojima su svi maštali.
„Kakav stav zauzeti prema zemlji koja govori jezikom sile, zastrašuje svoje susede i bez kompleksa gordo sedi na antizapadnom raspoloženju, ostaje zagonetka zbog koje je potrošeno mnogo mastila i zbog koje se podelilo francusko društvo“.
Osim toga, u tekstu se ističe da je i sâm Putin to ironično komentarisao, izražavajući nadu da Makronovi savetnici poznaju Rusiju i van konteksta Sovjetskog Saveza. Novinarka smatra da je ruski lider time želeo da nagovesti da je za trenutno zahlađenje odnosa kriv Zapad, a ne Rusija.
„Predsednik Makron nije glup i moguće je da smatra da će nametanjem odnosa snaga na početku igre uspeti da podstakne Putina ka pragmatizmu. I u pravu je. Međutim, on ne treba da zaboravi da je, za razliku od Petra Velikog koji je želeo da evropeizuje Rusiju, ambicija cara XXI veka pre da rusificira Evropu i ostvari alternativni put nasuprot zapadnih demokratija koje optužuje za nemoć i pad“, upozorava autorka članka.
I, bez obzira na svoje nedostatke, u Francuskoj koja se boji nemoći, on je našao pristalice. Zbog toga će za Makrona odnosi sa Moskvom postati takođe i stvar unutrašnje politike, zaključuje novinarka „Figaroa“.
Pratite nas na Tviteru i prvi saznajte ono što drugi prećutkuju.
