Stara rumunska izreka kaže da Rumunija ima dva pouzdana prijatelja — Srbiju i Crno more. Srpske teritorije nisu ulazile u planove za velikorumunsku državu čak ni u vreme kada su Rumunijom vladali fašisti.
Vremena se, međutim, menjaju, a velikorumunski planovi otkada je Rumunija postala članica EU i NATO-a, okrenuti su i ka Srbiji. Rumunsko insistiranje na tome da su Vlasi i drugi balkanski vlahofoni narodi Rumuni narušavaju odnose Rumunije sa drugim balkanskim državama. Treba dodati — uprkos volji većine Vlaha.
Rumunska pravoslavna crkva (RPC) postala je sredstvo u rukama velikorumunskih planova. Njeno nekanonsko delovanje na Balkanu, i ne samo na Balkanu, već je postalo poslovično. Jerusalimska patrijaršija sa tim se suočavala u Jerihonu, nekanonski je delovala na kanonskom prostoru ruske crkve, u Moldaviji je uspostavila paralelnu crkvenu strukturu, a sporila se i sa Bugarskom pravoslavnom crkvom.
Rumunska pravoslavna crkva, vodeći se idejom da su svi vlahofoni stanovnici Balkana Rumuni, nekanonski je delovala i na jugu Albanije, smatrajući Cincare Rumunima.
Neovlašćeno delovanje rumunskih sveštenika na teritoriji Srpske pravoslavne crkve bilo je tema i ovogodišnjeg Sabora SPC. Sabor je u saopštenju naglasio da će, ako rumunska crkva ne prestane sa tom praksom, srpska crkva biti primorana na prekid odnosa sa rumunskom patrijaršijom.
Širenjem NATO-a i EU na istok, nove članice, među kojima je i Rumunija, smatraju da je sada prava prilika da od suseda, koji ne pripadaju ovim organizacijama, a oslabljeni su, uzmu sve što mogu, smatra pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević.
„RPC je krenula potpuno pogrešnim putem, štetnim putem za naše bratske odnose. To će svakako imati svoga traga, čim je Sabor tako reagovao. Sabor je, inače, godinama prećutkivao te stvari, gurao ih pod tepih, verovatno se nadajući da se stvari neće razvijati u pravcu u kome su počele da se razvijaju. Međutim, sada je očito dogorelo do nokata i oni su morali da reaguju“, kaže Dimitrijević.
Rumunija je, otkada je postala članica EU i NATO-a, verovatno pomislila da stara prijateljstva više ne važe, da je zaštićena i da ima nove prijatelje i počinje da se ponaša nekorektno prema onima koji su joj bili tradicionalni partneri i saveznici, kaže analitičar Dragomir Anđelković.
„Žrtva takvog novog stava Rumunije je i Srbija. Rumunija počinje da se prema Srbiji ponaša nekorektno, namećući Beogradu ’vlaško pitanje‘ kao uslov za evrointegracije, a pri tome izmišlja ’vlaško pitanje‘“, kaže on.
Svaka prebrojavanja krvnih zrnaca, dodaje Anđelković, nikuda ne vode, pogotovo među narodima koji nemaju ozbiljne međusobne probleme.
„Ovo samo može da bude izgovor za nešto drugo, a to je da neke sile, koje žele destabilizaciju Balkana, koriste Rumuniju kao faktor pritiska na Beograd. Jer suviše je mali interes za Rumuniju da bi kvarila odnose sa Srbijom, a može biti dobar izgovor za zabijanje klipa u točkove međusobnih odnosa“, objašnjava Anđelković.
Iz svega toga proizilazi i rumunski pokušaj crkvene ekspanzije. Iz nekog razloga, kaže Anđelković, RPC ne poštuje stara pravila o teritorijalnom delovanju pravoslavnih crkava, što će im se, prema njegovom mišljenju, osvetiti.
„Podrivajući poziciju Srbije, starog i oprobanog prijatelja, seku sebi poziciju za budućnost, jer ne verujem da će svet kakav danas imamo potrajati dugo, kao što NATO i evropski stratezi misle“, zaključuje Anđelković.
