Putin i Makron su razgovarali o rusko-francuskim odnosima, a takođe su razmotrili i širok niz međunarodnih pitanja: koordinaciju u borbi protiv terorizma, situaciju na Korejskom poluostrvu, ukrajinsku i sirijsku krizu.
Ruski političari ocenjuju da je susret prošao u pozitivnom duhu i da je „najverovatnije razočarao one koji su očekivali senzancije ili skandale“. Tako makar smatra šef komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstatin Kosačov.
On navodi da je tokom susreta „sve prošlo korektno i konstruktivno“ i da su „obe strane pokazale želju da rešavaju probleme, a ne da ih pogoršavaju“.
Šef dumskog komiteta za međunarodne poslove Leonid Slucki ocenio je da je susret dvojice lidera veoma važan korak u razvoju rusko-francuskih odnosa i da je uprkos protivrečnostima omogućio da se uspostavi saradnja u veoma važnim oblastima, kao što su situacija u Siriji i borba protiv međunarodnog terorizma.
„Makron izgleda priznaje činjenicu da se budućnost Evrope i ključna međunarodna pitanja ne mogu razmatrati bez dijaloga sa Moskvom“, dodao je on.
Ruski analitičari ocenjuju da je najveće dostignuće to što su se dvojica predsednika uopšte srela i što su se lično upoznali. Oni smatraju da je ovaj susret samo prvi korak ka obnavljanju rusko-francuskih odnosa, ali se istovremeno imaju i određenu dozu obazrivosti i skeptičnosti. Oni konstatuju da je dijalog sada „posebno potreban“, jer su odnosi Rusije i Francuske, dok je Fransoa Oland bio na vlasti, ušli u ćorsokak.
Putin i Makron su istakli značaj borbe protiv međunarodnog terorizma, dogovorili su se da i dalje rade u „normadijskom formatu“ kada je reč o ispunjavanju minskih sporazuma i regulisanju ukrajinske krize. Putin je pohvalio 500 francuskih kompanija koje su ostale na ruskom tržištu i posle uvođenja sankcija, a Makron je rekao da je Francuska zainteresovana za razvoj trgovinsko-ekonomskih veza sa Moskvom.
Uprkos zahlađenju odnosa poslednjih godina, trgovinska razmena između dve zemlje raste. Prošle godine ona je iznosila 13,3 milijarde dolara, što je za 14 odsto više nego 2015. U prvom kvartalu ove godine je takođe zabeležen rast — skoro za 24 odsto, na sumu od 3,3 milijarde dolara.
Zajednički projekti se nastavljaju. Prema rezultatima iz 2016. godine, Francuska je investirala u Rusiju prošle godine oko 13 milijardi dolara, a ulaganje Rusije u francusku ekonomiju bilo je manje od tri milijarde.
Kamen spoticanja, međutim, i dalje ostaju sankcije. Makron nije isključio mogućnost novih antiruskih sankcija, u slučaju eskalacije konflikta u Ukrajini. Putin, s druge strane, smatra da one neće one biti delotvorne i efikasne.
„Ako analiziramo Makronove izjave, one su nesumnjivo vrlo oštre. On stalno govori o nekakvim ’crvenim linijama‘ u kontekstu ukrajinskog konflikta, pa i sirijskog, što je sve vrlo alarmantno i potencijalno opasno, jer se one mogu na različite načine tumačiti. Zbog toga je to prilično ’škakljiva‘ tema. Što se tiče ekonomske saradnje, ruski predsednik je više puta isticao da je za obe strane takva saradnja korisna. Međutim, ovde se treba setiti ko je uveo sankcije i ko podržava sankcije. Rusija se u ovom slučaju nalazi u položaju zemlje koja je bez krivice kriva, jer ona tu priču sa sankcijama nije počela i nije Moskva ta koja je počela da ugrožava rusko-francuske ekonomske odnose. Zbog toga predsednik Putin hvali francuske preduzetnike, biznismene, koji su uprkos političkoj situaciji opstali i ostali na ruskom tržištu. Međutim, globalno gledano, ekonomija poslednjih godina sve više zavisi od različitih političkih vetrova i od nekakvih političkih pretnji“, kaže za Sputnjik doktor pravnih nauka Kira Sazonova.
Makron je četvrti predsednik Francuske sa kojim Putin sarađuje. Ruski mediji su primetili da je Putin primljen u bivšem dvorcu francuskih kraljeva, u kojem je u poslednjih deset godina bilo svega tri susreta na najvišem nivou.
Makron je došao u Versaj u skromnom minivenu „reno“, domaće proizvodnje, bez pompe i čekao je ruskog predsednika 20-ak minuta.
Putin je stigao u „mercedesovoj“ limuzini crne boje sa ruskim tablicama, u konvoju i pratnji policije na motorima i dva helikoptera. Novinari su posebno obratili pažnju rukovanje dvojice predsednika, s obzirom na to da je krajem prošle nedelje za vreme susreta sa Donaldom Trampom u Taormini Makron svoje čvrsto rukovanje sa Trampom nazvao „trenutkom istine“.
Potom je novi francuski predsednik rekao novinarima da je na taj način dao do znanja da neće ići na sitne ustupke, čak ni simbolične.
S Putinom je rukovanje prošlo uz osmeh. Međutim, ruski mediji su primetili da je mladi i ambiciozni francuski lider na konferenciji za štampu, nakon susreta sa Putinom, bio otvoren, pa čak i pomalo drzak, i da se iz njegovih usta češće čulo „ja“ nego diplomatsko „mi“.
„Mislim da njegovo takvo ponašanje nema direktne veze sa rukovodstvom Rusije. To je vezano, u suštini, sa njegovim imidžom, sa linijom ponašanja koju je odabrao Makron za sebe i o kojoj je govorio tokom predizborne kampanje. Ako pogledate kako se on ponašao na nedavnom samitu NATO-a i kako je razgovarao sa Donaldom Trampom, onda je ovo samo još jedna karika u lancu. Hoću da kažem da to nije direktno povezano sa Putinom. On prosto pokušava da predstavi sebe kao jakog, ambicioznog, harizmatičnog lidera i definitivno pokušava da pokaže svetu da nije inferioran i da ne pravi ustupke, da ne preza ni od čega“, zaključila je Sezonova.
Makron je ruske državne medije Sputnjik i RT nazvao „organima propagande“ i objasnio je da im je zbog toga bio zabranjen ulazak u njegov predizborni štab za vreme predsedničkih izbora u Francuskoj.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na takve optužbe odgovorio je dan kasnije, ističući da su takve izjave francuskog predsednika „odraz inercije antiruske kampanje“, koju je pokrenula još Obamina administracija i koja je zahvatila niz drugih zemalja, uključujući i one u Evropi.
„Iz te inercije naši zapadni partneri nikako ne mogu da se izvuku“, dodao je on, ističući da „u ovom slučaju dokaza nema“.
