Proteklog vikenda, po sedamnaesti put, na Savi i Dunavu nadmetalo se više od 70 posada jedrilica. Na ovogodišnjoj „regati sa emocijama“, kako su je nazvali galvni organizatori, pripadnici Vojske Srbije, učestvovalo je više od stotinu jedriličara, među kojima je bio i Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus.
„Volim da dođem na ’Zokijevu regatu‘, da podržim sjećanje na čovjeka koji je pokazao hrabrost. Moj klub u Herceg Novom se zove JK ’Jugole Grakalić‘, on je bio sportista, vaterpolista, plivač koji je takođe pokazao hrabrost kao jedriličar, u nekom drugom vremenu. Jednostavno, volim da dođem na ’Zokijevu regatu‘“, kaže za Sputnjik ovaj muzičar i pasionirani jedriličar.
Rambo Amadeus ne želi da prizna da je jedan od najboljih jedriličara koji krstare beogradskim rekama. To je prošlost, sada mi je preteška krma, kaže u šali. Dodaje da jedrenje preporučuje svima, posebno danas, u vremenu opšteg haosa u kojem su ljudi zaboravili da žive u skladu sa prirodom.
„Jedrenje bespovratno i trajno mjenja ljudima senzibilitet, uči ih da se kreću u skladu sa prirodom. Praktično jašeš vjetar, to je glavni štos. Ono duboko mijenja čovjeka. Posebno je važno danas, u ambijentu globalnog otopljavanja, zagađivanja, emitovanja CO2 u vazduh, imati sport u kojem se ugljen-dioksid emituje jednako kao u partiji tenisa, a da pri tome to bude nautički sport, da ljudi imaju neko vozilo sa kojim barataju je fenomenalno“, kaže Rambo, glasno negodujući zbog prolaska glisera pored zemunske marine.
On je inače jedan od najzaslužnijih što se „Zokijeva regata“, posle raspada zajedničke države, iz Bokokotorskog zaliva preselila na Savu i Dunav.
Prvu „Zokijevu regatu“ su 1999. godine u Crnoj Gori organizovali pripadnici vojske i klubova u kojima je poginuli pilot jedrio. Kada se posle nekoliko godina uključila njegova porodica, registrovano je i udruženje koje je objedinilo sve njegove prijatelje koje veže ljubav prema jedrenju, Zoranu i Srbiji. Smatrali smo da je to sjajan način da se setimo čoveka koji je uradio nešto važno za sve nas, kaže za Sputnjik Zoranova sestra Snežana Radosavljević Mažibrada.
„Odlazak na pomen ili na groblje nije baš nešto što ljudi žele, ovakvo sećanje na Zorana, koje slavi život, najbolji je način da se setimo onih koji više nisu sa nama. Regata se završava na ’Kozari‘, brodu rečne flotile. Lepo je videti da ljudi iz Vojske Srbije koji učestvuju na regati sve ovo rade zato što žele, od srca. Sve sportske manifestacije imaju pozitivnu energiju, ali ova se izdvaja. Vrlo sam zahvalna ovim ljudima koji već devetnaest godina pomažu da se ne zaboravi sećanje na mog brata, da njegovo ime i dalje živi“, kaže Snežana.
U klasi „krstaš“, posle sabiranja rezultata prvog i drugog takmičarskog dana, prvo mesto je pripalo posadi broda „PSTech“, predvođenoj skiperom Goranom Stevanovićem. U „mikro“ klasi najbolji rezultat ostvario je brod sa skiperom Dejanom Antićem. Među najmlađim takmičarima najbolji je bio jedriličar Dušan Trbojević iz Jedriličarskog kluba „Zemun“.
Član tima pobedničke ekipe u klasi „mikro toner“ poručnik korvete Aleksandar Jovanović, jedan od najboljih jedriličara u Vojsci Srbije i vicešampion sveta u toj kategoriji sa svojom civilnom jedriličarskom ekipom, kaže da je velika čast učestvovati na regati „Zoran Radosavljević“.
„Svi u Vojsci Srbije znaju, a i cela Srbija bi trebalo da zna ko je bio Zoran, jer je dao svoj život za otadžbinu. Osvojili smo prvo mesto, ali nije najbitnije takmičenje, važno je da se okupimo ovim povodom. Zahvalio bi se njegovoj porodici koja verovatno teškom mukom organizuje ovu regatu, jer je teško naći sponzore za ovakav događaj. Druženje jedriličara i vojske uvek je zabavno. Lepo je učestvovati na njoj, i kada ima i kada nema vetra“, kaže poručnik korvete Aleksandar Jovanović.
Regata „Zoran Radosavljević“ bila je praznik za oči svima koji su se tokom vikenda spustili na beogradske reke. Pripadnici Rečne flotile obezbeđivali su regatno polje, kadeti Vojne akademije pomagali su u organizaciji i takmičili se, dok su pripadnici RV i PVO naletima helikoptera „gazela“ na simboličan način označili početak regate u znak sećanja na svog hrabrog kolegu pilota majora Zorana Radosavljevića.
