Redovno prolećno zasedanje Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) završeno je izborom nove crkvene vlade — Sinoda i izborom novih vladika na upražnjena mesta.
Za razliku od prethodnih godina, kada je bilo medijskih obračuna u nekim spornim temama, ove godine Sabor je protekao mirno, kaže analitičar Aleksandar Raković.
Proteklih godina, kaže Raković, najviše neslaganja bilo je oko smena pojedinih episkopa, za koje se ispostavilo da su, kako kaže, bile dobre i nužne. Oni koji su imali nešto protiv toga sada vide da je situacija u SPC mnogo mirnija nego prethodnih godina.
„Ovaj Sabor možemo da ocenimo kao drugačiji od nekoliko prethodnih upravo zato što nije bilo pokušaja da medijski servisi učestvuju i pokušaju da kreiraju javne potrese u okviru SPC. Crkva je uspela da dovede situaciju do tog nivoa da nema takvih neproduktivnih i nepotrebnih pokušaja da se utiče na događaje u SPC, čak i na unutrašnje nesuglasice, da se one podgrevaju“, kaže Raković.
Da je došlo do stabilizacije unutar SPC, slaže se i pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević. Međutim, nastavlja on, to ne znači da unutar crkve ne postoje protivrečnosti.
„Velika protivrečnost bila je peticija za uvođenje učenja o stvaranju sveta u skladu sa biblijskom pričom i peticija koju su potpisali jedan episkop i nekoliko profesora Bogoslovskog fakulteta koji su se založili za prihvatanje evolucionizma. Ti sukobi nisu iznošeni u javnost, ali očito da je i toga bilo na Saboru“, kaže Dimitrijević.
Najvažnija poruka Sabora bila bi, prema njegovim rečima, odluka vrha SPC da nastavi pregovore sa nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom.
„Nadam se da će uz posredovanje Ruske pravoslavne crkve taj proces biti uspešno završen, jer su na Balkanu veoma potrebne svepravoslavna solidarnost i stabilnost. Ako bismo došli do trajnog crkvenog mira između SPC i pravoslavnog naroda u Makedoniji, mislim da bi to jako doprinelo i stabilizaciji političke situacije“, objašnjava Dimitrijević.
Oba naša sagovornika slažu se da izbor novog Sinoda neće radikalno menjati dosadašnju crkvenu politiku. Raković naglašava ravnomernost predstavljanja oba dela srpskog naroda u Sinodu — dvojica vladika su iz zapadnih, a dvojica iz istočnih krajeva u kojima živi srpski narod.
Za članove Sinoda izabrani su vladika valjevski Milutin, vladika zagrebačko-ljubljanski Porfirije, donedavni vladika dalmatinski, a od skora zvorničko-tuzlanski Fotije i episkop žički Justin. Takođe, izborom novih episkopa usklađen je eparhijski rad SPC, kaže Dimitrijević.
„Imali smo nekoliko episkopskih smena u poslednjih nekoliko godina, koje su izazivale bure i potrese u javnosti. Toga na ovom Saboru nije bilo i mislim da stvari ulaze u redovne tokove. S tim što problemi unutrašnjih podela, koje su, između ostalog, bile izazvane nekim od tih smena, ostaju. Treba se nadati da će budućnost doneti izvesna razrešenja“, zaključuje Dimitrijević.
