„Razgovarao sam sa predsednikom Kine, a obavestio sam i pismom predsednika Rusije o dogovoru da Vlada osnuje Nacionalni Savet za sprovođenje strateških sporazuma Srbije sa Rusijom i Kinom i da nam je u planu da osnujemo kancelariju koja bi bila tehnička pomoć tom novom organu. Predsednik Si Đinping odgovorio je da on potpuno prihvata tu ideju i da će formirati svoj državni organ koji će sarađivati sa Nacionalnim savetom. A ambasador Čepurin je rekao da je predsednik Putin izuzetno zadovoljan zbog toga što smo doneli takvu odluku.“
To je za Sputnjik izjavio Tomislav Nikolić, odlazeći predsednik Srbije i budući predsednik Nacionalnog saveta za odnose sa Rusijom i Kinom.
Šta očekujete od novog angažmana?
— Lično sam osećao da mi ne koristimo dovoljno sve mogućnosti koje pružaju ta dva velika prijateljstva i vrlo često sam se pitao šta može da bude razlog. Pitao sam se i da li bih mogao da pomognem tu ili ne. Pošto je očigledno da je raspoloženje dvojice predsednika takvo da mogu da pomognem, ja ću to drage volje da uradim i to je funkcija „pro bono“, pošto idem u penziju od 31. maja kao što sam i rekao i obećao, tako da tu nema nikakve nadoknade.
Ko će Vam biti najbliži saradnici?
— Vlada će doneti odluku o mom imenovanju, ali ću ja da predložim bar još pet ili šest osoba, makar dva ministra i još nekoliko ljudi koji su u svom životu uglavnom u državnim organima bili zaduženi za rad sa Rusijom i Kinom. Angažovaćemo i aktuelne ambasadore i ljude proverene na poslovima iz državne uprave, pa i one koji su ranije bili u državnoj upravi, a sada možda nisu toliko značajni, ali i dalje su na raspolaganju. Oni bi mogli u kancelariji da vode različite sektore koji se tiču saradnje sa Rusijom i Kinom.
Kad će Srpsko-ruski centar u Nišu dobiti diplomatski status? Hoćete li se za to zalagati kao predsednik Nacionalnog saveta?
— Ja sam otvoreno govorio da predstavnici u Centru u Nišu, ruski državljani, treba da imaju isti status kao što ga imaju i predstavnici NATO-a koji borave u Srbiji po različitim osnovama. Ne zavisi to od predsednika Republike, to zavisi isključivo od Vlade. A što se tiče mene, mislim da ja uopšte neću imati ingerencija, pošto kada sam citirao delove strateških sporazuma oko kojih će biti zadužen Nacionalni savet, svesno sam odustao od toga da Nacionalni savet vrši poslove u okviru unutrašnjih poslova, znači policijske i vojne. Tako da Centar koji je za vanredne situacije i koji nije privredna saradnja, nije naučna saradnja, nije kulturna, neće potpadati pod ingerencije Nacionalnog saveta za sprovođenje strateških sporazuma i i dalje će biti apsolutno u ingerencijama Vlade Republike Srbije.
Verujete li da će Aleksandar Vučić na mestu predsednika nastaviti politiku koju ste Vi vodili?
— Mi smo zajedno vodili politiku koja je dala dobre rezultate. Svako od nas je imao svoje zaduženje u tome i ja sam se striktno držao Ustava i odrekao se politike da bih bio predsednik Republike. To je moj odnos prema predsedničkoj funkciji. Da li će Aleksandar tako da je sprovodi ili ne, to ne znam, to zavisi od njega, njemu su građani poklonili poverenje, znali su za koga glasaju, znači da im odgovara takav čovek da bude na čelu države. A ja sam imao veliko zadovoljstvo i imaću veliku satisfakciju. Juče mi je šeik Muhamed bin Zajed rekao: „Molim Vas, pomažite i dalje i nama da sarađujemo sa Rusijom“, zato što je naše lično poznanstvo od više godina dovelo do svega ovoga i otvoreno je rekao: „Ja ljude gledam u oči kada ih vidim, ja ne čitam ugovore i sporazume, ja sam video da ste vi iskren čovek“.
Šta biste posavetovali novog predsednika Srbije kao iskusniji politički saborac?
— Dakle, ja mu savetujem da samo još više otvori ta vrata koja sam ja posle dugo godina nekakve samoizolacije Srbije otvorio prema mnogim prijateljima u svetu i sve će biti dobro za Srbiju. Naš kurs mora da ostane isti, mi moramo da budemo vojno neutralni, mi moramo da razgovaramo sa EU, da ispunjavamo sve uslove koji su postavljeni i drugim državama koje su želele da budu članice, ali pred nama je ogroman deo sveta bez kojeg čak ni EU ne može da živi. To je to što mi možemo da uradimo sada, od Belorusije preko Ruske Federacije, Jermenije, Azerbejdžana, Kazahstana, Emirata, Indonezije, Kine, cele Afrike. Takvu priliku nema više nijedna druga država u svetu.
Postoji li nešto što ste baš želeli da učinite za Srbiju kao predsednik, a niste uspeli?
— Učinio sam sve ono što su mi okolnosti dozvoljavale. Ostalo je možda nekoliko stvari za koje mislim da smo mogli da ih uradimo drugačije ili makar dovedemo do kraja, a nismo. Čini mi se da ponekad nije bilo razumevanja za neke moje poteze, ali to je odnos Vlade i predsednika, ne moramo uvek da mislimo isto. Uvek sam dobro znao da Vlada ima svoje ingerencije i da u te ingerencije ne mogu da se umešam, niti hoću, tako da neke moje ideje, neki moji stavovi nisu realizovani, ali, bože zdravlja, realizovaće neko drugi neke svoje ideje i stavove. Kada pogledate šta sam sve uspeo da uradim, pa to malo što je ostalo mi više nije ni toliko bitno.
Na koje uspehe konkretno mislite?
— Na početku mandata otišao sam u Brisel i odatle pravo u Belorusiju. Belorusija je tada bila bezmalo „obešena“ zemlja, sa njom niko nije hteo da razgovara. Danas je to sasvim druga priča. Čak partneri EU kada treba da pregovaraju sa Ukrajinom i Rusijom, idu u Belorusiju da pregovaraju, a u Srbiji više niko nema ružnu reč za Belorusiju. Kada sam otišao tamo prvi put 2012, oni su rekli: „Evo sastaje se sirotinja, hoće Toma da nas vodi u sirotinju“. Uporno sam dokazivao da je to država koja je sačuvala i industriju i radna mesta i standard života i da uopšte nije tako crno kao što je bilo. Moja nastojanja da sarađujemo sa Kinom traju već 20 godina i došla su do punog izražaja za vreme mog mandata. Tako se sve što nisam uradio potpuno potire time što sam uradio, makar u odnosima sa Rusijom i Kinom.
