Snimanje filma „Dugi brodovi“ nije bilo prekretnica samo za jugoslovensku kinematografiju, koja je od tada krenula da realizuje koprodukcije sa velikim svetskim filmskim kućama.
Bila je to prilika za beogradsku mangupariju da napravi nešto od svojih života. Bata Kameni tu je priliku iskoristio više nego uspešno. Ne samo da je postao kaskader, već je napravio čudesan spoj glume i odabranog mu zanimanja. Pojavio se u preko 500 filmova i TV serija.
Klint Istvud, Kirk Daglas, Džon Hjuston i njegova ćerka Anđelika, Bert Lankaster, Teli Savalas, Rod Tejlor, Li Marvin, Ričard Barton, samo su neka od internacionalnih imena sa kojima je sarađivao.
Za 40 godina, koliko je trajala karijera Bate Kamenog, padao je sa velikih visina, goreo je kao buktinja, uništavao vozila, padao s konja… I zaradio 450 preloma.
Nije bilo vratolomije koju nije mogao da izvede. Zato se govorilo da Bata, za razliku od mačke koja ima devet, ima hiljadu života. Iako je važio za specijalistu za kaskade sa automobilima i šamaranje mu je išlo od ruke. Dva najpoznatija šamaranja na filmskoj traci su šamaranje Dragana Nikolića u „Otpisanima“ i Tome Zdravkovića u „Balkan ekspresu“.
Najbliže smrti, prema sopstvenim rečima, bio je dva puta. Prvi put kada se nalazio na krovu džipa koji je bio prikačen za helikopter i drugi put kada je automobil u kojem je bio zakačio voz, jer je u njemu ostao duže nego što je trebalo.
Nadimak Bata nadenule su mu sestre, kojih je imao četiri, a „prezime“ Kameni ulica. Po pravom imenu — Dragomir Stanojević — znalo ga je malo ljudi.
Bata Kameni pripadao je generaciji koja je obeležila jednu epohu, ne samo srpskog i jugoslovenskog filma, već i načina života, ophođenja, ponašanja. Tu su generaciju krasile osobine koje bi mogle da se učine oprečnim.
Jer kako istovremeno biti mangup i džentlmen, kako biti snagator, a biti uvek na strani slabijih, kako biti „uličar“ i biti obrazovan, to smo mogli da naučimo od Dragana Nikolića, Dušana Prelevića, pa i Bate Kamenog.
Otišao je Kameni. Ali, takvi nikad ne odlaze.
