Evropska unija ne bi smela da dopusti da pojedine države Zapadnog Balkana imaju privilegiju ili protekciju koju svojim demokratskim kapacitetom ne zaslužuju, poručila je Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU pred radnu večeru lidera regiona kod visoke predstavnice Federike Mogerini. Ona očekuje da ćemo nakon tih razgovora dobiti „uputstva i predvidljiviju situaciju“ u smislu toga šta zemlje Zapadnog Balkana treba da urade za brže kretanje ka EU, a šta Brisel.
Dragojlovićeva smatra da proces evrointegracija nije u zapećku, ali da rezultati izostaju, i sa jedne i sa druge strane.
„Stagniramo u mnogim oblastima uprkos tome što se poglavlja otvaraju, neke stvari se kreću, ali realno stanje je takvo da podrška građana balkanskih država Evropskoj uniji pada, a sve krize u EU ostavljaju posledice i po svakodnevni život ljudi na ovim prostorima“, ocenila je ona, složivši se da su dvostruki aršini glavni razlog za pad evroentuzijazma građana Srbije. Kaže, studenti je pitaju kako je moguće da se u Hrvatskoj, koja je članica EU, lome ćirilične table, a za Srbiju nema ZSO.
Poslanica Skupštine Srbije Sanda Rašković Ivić podseća da Hrvatska promoviše „ustaštvo sa ljudskim likom, nacifašističku ideologiju, a EU ne reaguje — a trebalo bi“. Uverena je da EU ne želi da ponudi konstruktivna rešenja zemljama bivše Jugoslavije koje su ostale van EU, jer da je bilo političke volje to je već moglo da se uradi. Večera kod Mogerinijeve je, po njenom mišljenju, sredstvo da se zemlje Zapadnog Balkana drže u pokornosti i iščekivanju.
„Pre svega se tu radi o Srbiji i o srpskom elementu u drugim zemljama: u BiH gde je RS ’remetilački faktor‘ unitarizaciji BiH. I naravno Srbija, koja bi na kraju balade trebalo da prizna Kosovo, možda ne eksplicitno ali implicitno, kao nezavisnu državu i da uspostavi sa njim dobrosusedske odnose, što je za mene malo šizofreno. Jer ne možete uspostaviti te odnose sa samim sobom, to se leči. Što se tiče otvaranja poglavlja, pa više je otvoreno tzv. graničnih prelaza na administrativnoj liniji sa KiM nego poglavlja“, primećuje Sanda Rašković Ivić.
Po mišljenju Nataše Dragojlović, EU ima transformativnu moć, a od samih država zavisi hoće li ispoštovati ono što su zahtevi, principi i standardi. Priznaje, međutim, da su za države Zapadnog Balkana, pored kopenhaških kriterijuma, uvedeni dodatni zahtevi za članstvo: saradnja sa Haškim tribunalom i regionalna saradnja.
„I mi sada imamo ponovo inicijative kao što su bile tridesetih godina za balkansku konfederaciju, balkanske konferencije. Odatle i ova večera sa Federikom Mogerini. Ponovo se vraća krilatica Rige od Fere — Balkan balkanskim narodima — jer ovaj prostor je vrlo često geopolitički na margini i kasni u modernizacijskim trendovima, a umesto da iskoristimo uticaj velikih sila da svoje društvo modernizujemo, stabilizujemo i dalje razvijamo, mi to često razumemo kao podanički odnos“, navodi naša sagovornica.
Na pitanje da li je želja Brisela da se više angažuje na Balkanu zapravo motivisana strahom od jačanja ruskog uticaja, Rašković Ivićeva kaže da je taj strah prisutan u EU, ali još više u SAD:
„Imala sam priliku da se susretnem sa ljudima u američkoj ambasadi koji se bave Rusijom, jer je to bila glavna tema 2016. I njihov je strah od ruskog uticaja ovde na Balkanu uopšte, a pogotovo u Srbiji, paranoičan“.
Što se tiče evropskih standarda, Rašković Ivićeva kaže: „Dođe vam hladno oko srca jer se čak i u EU provlači to da će biti zemalja prvog, drugog, petog reda. Gde smo to mi i hoćemo li, ako i budemo primljeni, biti poslednja rupa na svirali ili jedna polukolonija u okviru te velike države? A i sada se EU prema Srbiji ponaša vrlo često u tom kolonizatorskom smislu“.
Na pitanje da li su demokratski standardi EU kad su u pribaltičkim zemljama ugrožena prava ruskojezičnog stanovništva ili kad Donald Tusk i Johanes Han savetuju Ivanova da dodeli mandat Zaevu, uprkos „tiranskoj platformi“, Nataša Dragojlović kaže da, ukoliko se krše prava nacionalnih manjina, to svakako nisu EU standardi, i dodaje da je takva situacija i u Hrvatskoj.
„Što se tiče nametanja političkih lidera, mešanja u izborne procese, narodi na Balkanu su kroz čitavu istoriju imali priliku da osećaju uticaje velikih sila i ukrštanje njihovih interesa na ovom području“, podseća Dragojlovićeva. Ocenjuje da je to što se u Makedoniji dešavalo „nevešto vođena kriza, kontrolisani sukobi niskog intenziteta“.
„Pitanje je kako i sa kojim kapacitetom se mi postavljamo u odnosu na takve uticaje. Zamrznuti konflikti definitivno postoje na ovom području. To su Makedonija, Kosovo, BiH. Zamrznuti konflikti su zabranjeni uz pomoć međunarodnog faktora i okončani nekim sporazumom — Kumanovskim, Briselskim, Dejtonskim, koji onda i kontrolišu međunarodne snage. Zamrznuti konflikt može da se odmrzne kad god, pitanje je kakvi su interesi svih aktera koji su odgovorni za stabilnosti i bezbednost ovog prostora“, objašnjava ona.
Ističe da je za EU ovo područje pitanje bezbednosti i stabilnosti.
„Za nas je EU i ekonomsko i političko pitanje, ali mi smo za nju samo pitanje bezbednosti. Ona želi stabilnost i bezbednost na svojim obodima, i sigurno je akter koji ovde ne želi sukobe niti ih podstiče“, navodi Dragojlovićeva.
Na pitanje da li EU pokušava da tu stabilnost ostvari preko leđa Srbije, jer se od Srbije traži ispunjavanje čitavog spiska uslova, dok se ćuti na priče o „velikoj Albaniji“, vojsci Kosova i na oslobađanje Ramuša Haradinaja, Rašković Ivićeva ističe da su opet na sceni dvostruki aršini.
„Kada čovek gleda teorijski, EU želi stabilnost. Ali ta stabilnost ide najviše na konto Srbije i srpskog elementa u ostalim bivšim jugoslovenskim republikama“, ocenjuje ona i objašnjava:
„Što se tiče same Srbije, ako ispunjavate sve iz Poglavlja 35, ako potpisujete Briselski sporazum, ako dajete državni pozivni broj Kosovu, ako se otima imovina kao što je Telekom, koji je sad pod patronatom Prištine, a ne Beograda, onda ste dobri i sve je u redu. Ali s druge strane možete da zatvarate medije, da ljude koji su bez škole stavljate na visoka mesta, da ljude koji su pod kriminalnom hipotekom takođe stavljate na visoka mesta u javnim preduzećima i nekim drugim organizacijama, i na to će EU ostati gluva i slepa dok god ispunjavate ono što se od vas traži a što je u tom trenutku njen interes“.
Prema rečima Sande Rašković Ivić, mnogo puta smo bili svedoci da evropske vrednosti demokratije, pravde, vladavine prava padaju na ispitu pred interesima.
„Sad je interes nešto drugo, i on se vrlo često skriva iza te magične reči — stabilnost. A onda vi vidite da se tu ne radi o stabilnosti, nego o mogućnosti da neku određenu teritoriju kontroliše, da tu ubacite svoje biznismene da oni koriste rudnike, poljoprivredno zemljište. I tako vidite jedan kolonizatorski aspekt koji se krije iza te priče o stabilnosti. Pa svako normalan hoće da živi u stabilnoj zemlji i niko neće rat, pogotovu ne neko ko se seća kako su izgledali ratovi“, zaključuje naša sagovornica.