Najveći izvoznik sirove nafte na svetu Saudijska Arabija, preko svog ministra energetike Kaleda el Faliha, poručila je da želi produžetak ograničenja proizvodnje „crnog zlata“.
O tome da li će se na sutrašnjem sastanku članice Organizacije zemalja-izvoznica nafte i Rusije dogovoriti o produžetku ograničenja kvote za proizvodnju sirove nafte, u emisiji „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković razgovarala je sa Nebojšom Ćulumom, članom izvršnog odbora strukovnog udruženja Srpske naftno-gasne asocijacije i stručnim saradnikom Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, ali i sa analitičarom iz Rusije Ivanom Kapitonovom.
Ruski stručnjak smatra da su efekti dogovora pozitivni, ali podseća da, kako kaže, cena „crnog zlata“ umnogome zavisi od toga šta pišu mediji i šta kažu analitičari.
„Kada se efekat udarne vesti o sporazumu polako istopio, postalo je jasno da Amerikanci i dalje povećavaju proizvodnju, ponovo je došlo do smanjenja cene nafte. Pre nedelju dana stigla je vest da će se Rusija i Saudijska Arabija zalagati za produženja dogovora, pa je nafta ponovo poskupela. Smatram da je produžetak dogovora skoro izvestan i ukoliko stvarno dođe do toga, cena nafte će do kraja 2017. iznositi od 53 do 56 dolara po barelu. Pojedini američki analitičari prognoziraju i 70 dolara po barelu“, kaže Kapitonov.
Kada je reč o budućim koracima SAD po pitanju dogovora, ovaj analitičar ocenjuje da su Amerikanci zainteresovani da cena nafte bude što veća, ali primećuje da je njihovo ponašanje čudno. Sa jedne strane, povećavaju proizvodnju nafte iz škriljaca, i na taj način negativno utiču na cenu nafte na svetskom tržištu, sa druge strane, daju optimistične prognoze o rastu cene „crnog zlata“ i na taj način ohrabruju trejdere i cena nafte raste, u tome ima logike, kaže Kapitono.
„Najplodnija nalazišta u SAD su na izdisaju, neophodno je da cena bude što viša kako bi počela eksploatacija manje rentabilnih nalazišta. Drugim rečima, oko nafte se vodi informativni rat. Nakon što bude produžen dogovor o smanjenju proizvodnje, SAD će je i dalje povećavati, mada, trebalo bi podsetiti da tokom ove godine Amerika nije uspela da nadoknadi smanjenje obima nafte koju proizvode OPEK i potpisnice dogovora. Što se tiče Rusije, ona će se i dalje držati dogovora. Iako su pojedini stručnjaci tvrdili da će kvote ozbiljno pogoditi Rusiju i da njena ekonomija neće izdržati, Rusija je ipak uspela da se prilagodi novim okolnostima“, kaže sagovornik „Energije Sputnjika“ iz Moskve.
On dodaje da je Rusija ispunila sve obaveze o smanjenju proizvodnje na vreme ili čak i pre vremena.
Podsetimo, tokom samita arapskih lidera i američkog predsednika Donalda Trampa početkom nedelje u Rijadu ministar energetike Saudijske Arabije Kaleda el Falih je rekao da zemlje okupljene oko dogovora i ubuduće imaju potpunu posvećenost Rusije i predsednika Rusije Vladimira Putina, kao i to da ograničenje podržavaju Irak i zemlje Zaliva članice OPEK-a, da očekuju pridruživanje „još dva ili tri proizvođača“.
Stručni saradnik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Nebojša Ćulum podseća da je Saudijska Arabija, u skladu sa dogovorom, došla do nivoa proizvodnje od 10,05 miliona barela dnevno, što je za 450 hiljada barela dnevno manje nego pre dogovora, pa ne vidi razlog da ta zemlja promeni svoj stav i o pitanju budućih dogovora.
„I Aleksandar Novak, ministar energetike Rusije, podržao je ovaj javni istup kolege iz Saudijske Arabije uz dodatak da će se i neke zemlje koje nisu potpisale globalni sporazum verovatno pridružiti ovoj inicijativi. Rekao bih da to unosi dodatni optimizam. Druga faza se oročava na kraj marta 2018. godine, što je čitavih devet meseci, odnosno tri duže nego što je period na koji je postignut prvobitni dogovor“, kaže Ćulum.
Člana izvršnog odbora strukovnog udruženja Srpske naftno-gasne asocijacije pitali smo i kakva su mu očekivanja kada su u pitanju efekti novog dogovora članica OPEK-a i Rusije na naše tržište.
„Produžetak dogovora iz Beča svakako balansira ponudu i potražnju što svakako utiče na stabilnost snabdevanja svih potrošača, pa i nas u Srbiji. Ako smo 2008 godine preživeli pikove nafte od 148 dolara, možemo i u narednih devet meseci da preživimo srednju cenu nafte od 55 do 60 dolara“.
Podsetimo, sunovrat cene nafte krenuo je u leto 2014 pre svega zbog velike ponude i velikih globalnih zaliha. Rat za odbranu tržišta dobijen je u novembru pošle godine kada su se ključni proizvođači nafte, među kojima Saudijska Arabija i Rusija dogovorili da članice OPEK-a ograniče proizvodnju na 1,2 miliona barela dnevno. Potpis na globalni proizvođački pakt nisu stavile Amerika, Kanada i Brazil.
