Spisak od 127 logora za Srbe u BiH, koje do sada još niko nije pominjao, niti je ko za zločine u njima optužen, predat je u utorak u ruke glavnom tužiocu Haškog tribunala Seržu Bramercu.
Spisak logora sačinile su i mapirale međunarodne organizacije na osnovu svedočenja preživelih, a Bramercu ga je predala predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske Božica Živković Rajilić.
Problem je, međutim, u dostizanju pravde. Bramercova poseta Sarajevu bila je čisto protokolarna, kaže Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica iz Banjaluke.
„Bramerc je samo ispunio formu, s obzirom na to da mora da podnese izveštaj Savetu bezbednosti UN, a jedan od tih segmenata jeste i razgovor sa porodicama žrtava i razgovor sa nadležnim tužilaštvima“, kaže Kojić.
Jedini mehanizam pomoću koga žrtve mogu da stignu do pravde nalazi se u rukama Tužilaštva BiH u Sarajevu, dodaje Kojić, jer svi predmeti i sve optužnice koje se nalaze u entitetskim tužilaštvima daju se na ocenu pravosudnim institucijama BiH.
To znači da oni upravljaju svim predmetima ratnih zločina, kaže Kojić i podseća na slučaj Nasera Orića, koji se nalazio u Okružnom tužilaštvu u Bijeljini. Predmet je preuzelo Tužilaštvo BiH, a na optužnicu se čekalo dugi niz godina.
U osnivačkim dokumentima Mehanizma za međunarodne krivične sudove stoji da se on osniva samo za već postojeće procese i nema mogućnosti za podnošenje bilo kakvih prijava i podizanje novih optužnica pred njim.
Kada govori o optužnicama za zločine nad Srbima, Kojić kaže da je Haški sud poslao određeni broj predmeta Tužilaštvu BiH, koji mu daje mogućnost da eventualno podigne optužnice.
„Naravno da je značajno da nevladine organizacije i porodice žrtava ukažu na bol koji nose zbog neprocesiranja zločina nad njihovim najmilijima, odnosno generalno nad srpskim žrtvama, zbog sporosti, tromosti ili nerada Tužilaštva BiH, i da se da do znanja da ti predmeti moraju biti procesirani“, kaže Kojić.
Iako je v. d. glavnog tužioca BiH Gordana Tadić rekla da u poslednje tri godine postoje pomaci zločina nad Srbima, Kojić izražava bojazan da se pomaci ne mere na pravi način. Kaže da se stvaranja lažna slika o broju procesa.
Ne podižu se optužnice protiv visokih vojnih, policijskih i političkih funkcionera, već se procesiraju niže rangirani funkcioneri; takođe se u sistemu kažnjavanja primenjuju dvostruki aršini, kaže Kojić. Srbin za zločin premlaćivanja, kaže on, dobija 15 godina zatvora, dok Bošnjak za silovanje i trostruko premlaćivanje biva osuđen na dve godine.
„Ne želim da stvaram generalnu sliku o tužiocima Tužilaštva BiH. Tamo ima časnih i poštenih tužilaca koji zaista rade svoj posao. To mogu potpuno opravdano da kažem zato što imamo dobru saradnju sa jednim brojem postupajućih tužilaca“, kaže Kojić.
Međutim, saradnja treba da bude sistemska, napominje on, jer svi zločini su istraženi. Institucije RS podnele su preko 1.080 izveštaja o počinjenom krivičnom delu ratnog zločina, dok je broj podignutih optužnica i procesiranih lica mali.
„Žalosno je da se kaže, pa čak i da v. d. glavnog tužioca prizna da se tek u poslednje tri godine nešto radi. Jer sa tim se u stvari pokazuje namera, a ta namera je bila protok vremena“, kaže Kojić.
Da je cilj da se zločini nad Srbima protokom vremena zaborave, dodaje Kojić, institucija kojom upravlja već je upozoravala.
„Upozoravali smo da je cilj da žrtve i njihove porodice protokom vremena izgube poverenje u institucije, da biološki nestaju svedoci i počinioci krivičnih dela. Međutim, ne treba da gledamo samo sa te strane. Bez obzira na sve, ima dovoljno dokaza i postoji veliki broj predmeta gde se može podići optužnica. Plašim se samo da je Tužilaštvo BiH samo deklarativno reklo da je pripremilo optužnice za 90 osoba. Vreme će pokazati. To smo i ranije govorili i izgubili smo i ono malo poverenja koje smo imali. Voleo bih da nas demantuju“, zaključuje Kojić.
