Ne znam zašto vlada na Kosovu toliko insistira na ukidanju Unmika, jer ta misija nije sprečila da Kosovo proglasi nezavisnost. Štaviše, Unmik je odigrao pozitivnu ulogu čak i posle proglašenja nezavisnosti jer je mnogo uticao na međuetničke odnose i na Kosovu i u regionu. Ovako Nedžmedin Spaihiju, politikolog sa Kosova i Metohije, komentariše u razgovoru za Sputnjik zahtev Prištine Ujedinjenim nacijama da ukine ovu misiju koja je od 1999. na Kosovu i Metohiji.
Da li vas iznenađuju koalicije koje su sklopljene među albanskim strankama — Ramuš Hardinaj, Fatmir Ljimaj i Hašim Tači u jednoj koaliciji, Isa Mustafa, Bedžet Pacoli i Iljir Deda u drugoj, a pokret Samoopredeljenje ide samostalno…
— I bilo je očekivano i ne. Očito je da su strane podeljene, na one koje su učestvovale u ratu i one koje nisu. Samoopredeljenje uglavnom čine mladi ljudi.
Amerika je više puta upozorila albanske lidere da „paze koja imena stavljaju na izborne liste“. Na šta konkretno Vašington upozorava?
— Sve je to u kontekstu Specijalnog tribunala koji se očekuje da proradi. Tu se, naravno, očekuje da se „oštete“ neke stranke čiji su lideri proizašli iz rata. Ko će sve biti „prozvan“ od strane Specijalnog suda znaćemo kad taj sud proradi. Videćemo kako zapadne ambasade na Kosovu razmišljaju posle izbora, da li misle da će lakše slati u Hag ljude koji su na vlasti ili ljude koji su u opoziciji. Postoji teorija da ako su u vlasti, neće zbog hapšenja pojedinca organizovati proteste i nemire, što bi se desilo da su u opoziciji.
Da li je Zapad uticao na formiranje ovih koalicija?
— Uloga Zapada je tu krucijalna. To je bio slučaj i u bivšoj vladi, koja je bila proizvod Nemačke i Amerike. Bez njih to nije moglo da se uradi.
I Srbi na izbore idu najverovatnije u više kolona…
— Na Srbe se vrši dvostruka presija — i iz Beograda i iz zapadnih ambasada. Mislim da su Srbi planirali da idu sa najmanje četiri liste na ove izbore…
Mislite li da će formiranje vlade Kosova ići brzo i lako? Šta će biti sa srpskim listama?
— Nije nemoguće da će pokret Samoopredeljenje odlučiti ko će biti na vlasti. Mislim, koja koalicija… Ali pre verujem da će na to najviše uticaja imati zapadne ambasade. Oni mogu i da spoje i da razdvoje političke subjekte, kako misle da je nabolje. Srbi moraju da budu deo vlasti, bez obzira na to ko bude na čelu vlade.
Kako mislite da će uopšte da funkcioniše saradnja Haradinaj—Tači?
— Oni se ne podnose međusobno, ali glavna uloga nije u tome, već u činjenici da zapadne ambasade imaju krucijalnu ulogu u svemu, pa i kada hoće nekoga da pomire, oni ih i mire. Činjenica da su se oni sporazumeli za mene je argument da je Zapad tu odigrao ključnu ulogu.
Haradinaj je bio veoma precizan u tome da ne treba nastaviti pregovore sa Beogradom u Briselu. Ako bude premijer, da li će ih nastaviti ili ne?
— Ako Haradinaj bude na čelu vlade, pregovore će morati da nastavi jer je to u interesu Kosova, kao i Srbije i regiona. Bez obzira na sve, mislim da će se, u tom slučaju, ti razgovori odvijati mnogo lakše i odlučnije, i ono što se bude dogovorilo biće i sprovedeno. To je, možda, još jedan od razloga da Zapad podrži ovu koaliciju na čelu sa Haradinajem, jer u tom slučaju ne bi niko protestovao zbog onog što je dogovoreno. Ako bi koalicija oko Ise Mustafe kojim slučajem vodila novu vladu, bilo bi dogovora u Briselu, ali ne i sprovođenja na terenu.
Ali, kako će Haradinaj da ide na pregovore u Brisel kad je protiv njih?
— Ne verujem da su kosovski političari toliko dosledni da se drže izgovorenog. Naći će, sasvim sigurno, opravdanje da promene stav. A drugo, neće ni smeti da prekine nešto na čemu insistira Zapad.
Zapad takođe insistira i na tome da nema promena granica, pa smo čuli da nam se sprema „Velika Albanija“. I to sa više mesta — Edi Rama, Hašim Tači, Ramuš Hardinaj, Jonuz Musliju, Albanci iz Makedonije…
— Iskreno, ta priča pre svega ne zanima nikoga u Albaniji, u njihovoj javnosti. I na Kosovu je sve manje onih koje ta priča zanima. Jedini koji iskreno u to veruje je Musliju. Kosovo je „stvorenje“ Zapada. Bez NATO intervencije i bez Zapada ne bi postojalo i ne bi bilo nezavisno. Ovo što sada albanski političari govore je ucena Zapadu — ako nas ne podržite na vlasti, mi ćemo da uništimo vaš projekat — nezavisno Kosovo. To izgleda suludo, ali to je činjenica.
Zašto mislite da jedino Musliju iskreno veruje u priču o „Velikoj Albaniji“?
— Položaj Albanca na Jugu Srbije nije na zavidnom nivou… Zato što ih Vlada u Beogradu, ipak ignoriše… Više se beogradska javnost time bavi, da, eto, ti „divlji Albanci nešto rade protiv Srba“, da od njih dolaze svi problemi…
Pa ne priča Beograd o „Velikoj Albaniji“, nego Albanci…
— Da, ali na primer u Crnoj Gori se niko time ne bavi. Da je to ozbiljan projekat, onda bi prvo bila ugrožena Crna Gora…
Ali Vilijam Voker je rekao da ima projekat, i to na proslavi stranke Ramuša Hardinaja. Dakle, ne ideja nego projekat velike Albanije…
— Gospodin Voker je samo jedan penzioner koji želi da bude ponovo interesantan kao što je to bio u nekom periodu, koji traži pažnju…
Pa što onda nije doneo tortu ili cveće, a ne projekat „Velike Albanije“…
— Čovek odlazi u penziju u određenom trenutku života, kada ga određene vitalne funkcije napuštaju. Voker je bio značajan za Kosovo u presudnom trenutku, ali on ne predstavlja nikakvog našeg ideologa.
Da vidimo šta će biti sa Srbima na Kosovu i Metohiji, koji nisu baš u zavidnom položaju. Da li će, ako Haradinaj pobedi, biti formirana ZSO i kako? Po modelu dogovorenom u Briselu ili po prištinskom modelu?
— Priština ništa ne može sama da uradi. Nije Kosovo stvoreno samo od sebe. Nijedna mala država nije stvorena sama od sebe…
Vi zaista mislite da je Kosovo država?
— Pa jeste. U današnjem svetu povezivanja u praksi ne postoji nijedna suverena država. Čak ni Amerika, koja je najveća sila na svetu, nije suverena. Ni velike sile u svetu nisu tako nezavisne i svoje, a posebno male države. Mislim da je jedan od problema taj što Srbi nikako da shvate da su mala nacija…
Pa i Albanci su mala nacija…
— Još manja, ali prednost Albanaca u ovome jeste što to znaju. Srbi ne priznaju da su mali. Pričaju o suverenoj državi…
Ali Srbija jeste suverena država. To je činjenica. Ja vas pitam za Srbe na Kosovu i Metohiji.
— Da, ali sudbina svih nas ne zavisi samo od nas. Tako i sudbina Srba na Kosovu zavisi od Albanaca, i svaka glupost Albanaca odražava se na Srbe. I obrnuto. I to nije od juče, već odvajkada. Srbi se vraćaju na Kosovo. Njihov broj se posle rata nije smanjio…
Možda se jedan broj vratio u sela, ali koliko Srba živi u Prištini?
— U Prištinu se ne vraćaju, ali se vraćaju u Gračanicu.
Ali Gračanica nije Priština.
— Gračanica je, da tako kažem, lepši deo Prištine. Povratka Srba na Kosovo je bilo, nisu se svi prognani vratili, ali dobar deo se vratio. Kako se oni osećaju na Kosovu, to je druga priča. Ne može se reći da im je isto kao što im je bilo u državi Srbiji.
I oni su, koliko znam, u državi Srbiji. Zvanično.
— Oni su državljani Srbije jer im je Ustavom Kosova omogućeno da zadrže i srpsko državljanstvo.
A na izborima mogu da glasaju samo ako imaju kosovska dokumenta, zar ne?
— Naravno. Ako se glasa za parlament Kosova, onda treba da glasaju građani Kosova. Na srpskim izborima svi Srbi koji su imali i kosovski dokument su mogli da glasaju, jer je to stvar srpskog zakonodavstva. Svako ko je rođen na Kosovu i tamo proveo neko vreme može da ima kosovska dokumenta i da izađe na glasanje. Ako Srbe zanima šta će biti u kosovskom parlamentu, moraju da imaju kosovska dokumenta.
Može li Haradinaj da bude premijer, s obzirom na to da ima i albansko državljanstvo?
— Može, jer na Kosovu nema prepreke da neko ima više državljanstava i da obavlja državne funkcije. Lično sam protiv toga.
Hoće li Kosovo sa novom vladom dobiti i vojsku?
— Ako NATO zatraži, Kosovo će dobiti vojsku, ako ne zatraži — neće.
