Interesantno je da turske snage neće učestvovati u toj operaciji, najpre zato što to ne ide u prilog Vašingtonu.
Bivši specijalac Oružanih snaga Turske Abdulah Agar kaže za Sputnjik da Amerikanci u ovom trenutku žele da transformišu odnos snaga u regionu, oslanjajući se na trupe koje bi bile lojalnije i jeftinije od turskih.
Agar, kao ekspert za bezbednost i antiterorističke akcije, ali i bivši učesnik vojnih operacija u Siriji, objašnjava odluku Bele kuće, podsećajući na situaciju u Iraku od pre par godina. Naime, tamo su, u početku militarizovani kurdski odredi severnih iračkih provincija dobili oružje preko centralnih iračkih vlasti. Čim su Kurdi počeli da dobijaju oružje direktno, odmah su počeli da govore o perspektivama nezavisnosti regiona na severu Iraka koji oni većinski naseljavaju.
„Odluka Amerikanaca o naoružavanju kurdskih odreda narodne samoodbrane nije nešto novo. Amerikanci nisu slučajno sad počeli da dostavljaju Kurdima teško naoružanje u borbi protiv DAEŠ. Bela kuća nije tek tako dobronamerno donela odluku da naoružava Kurde zvanično i direktno, već se u tome krije strateški i politički smisao.“
Agar objašnjava da je odluka Vašingtona da direktno naoružava kurdske odrede usmerena na postizanje političkih ciljeva koji zapravo vode raspadu teritorijalnog integriteta Sirije.
„Turska je protiv raspada sirijske države, a zato je SAD i ne žele za partnera. Sa druge strane, Amerikanci shvataju da Ankara može da preuzme inicijativu ukoliko bi u operaciji oslobađanja Rake učestvovale turske strane, nakon čega bi Turska ojačala svoje pozicije nauštrb američkih planova i ambicija da izmene odnos snaga u regionu“, zaključuje Agar.
Trebalo bi pomenuti i činjenicu da su militanti Radničke partije Kurdistana i drugi kurdski odredi svakako mnogo jeftiniji saveznici nego regularna turska vojska, a svakako su jeftiniji i od američke vojske. Kurdi su spremni da ratuju za 150 dolara mesečno, a osim toga za „jeftine živote kurdskih saveznika“ niko ne mora da snosi bilo kakvu odgovornost.
