Rajsova je, sticajem okolnosti, početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je još bila samo profesor na univerzitetu Stenford, delila kabinet sa jednim Rusom, ispričao je u emisiji „Sputnjik intervju“ ruski istoričar Andrej Fursov, ne otkrivajući ime svog kolege.
Buduća desna ruka Džordža Buša Mlađeg upitala je ruskog „cimera“ zašto u Sovjetskom Savezu i Rusiji, ako ne žele da nešto bude objavljeno odmah idu na to da takav materijal zabrane.
„Mi radimo drukčije“, objasnila je Rajsova i navela primer kako postupaju američki zvaničnici kada saznaju da neki novinar namerava da objavi nešto nezgodno o nekoj važnoj ličnosti.
„Prvo ga zamolimo da to ne uradi i pokušavamo da ga potplatimo, ali ako je on principijelan, radimo na drugačiji način. Pronalazimo drugog novinara, dajemo mu senzacionalni materijal protiv čoveka o kome piše onaj prethodni novinar. On piše članak, ali to treba brzo da uradi, a kad ga objavi diže se prašina u žutoj štampi“, opisuje Rajsova američki recept.
Međutim, napominje ona, mi tom novinaru dajemo 10 odsto istine i 90 odsto laži, pa ga zatim razbijemo u paramparčad.
„A kad izađe knjiga onog prvog čoveka, svi kažu: ’Ma to je besmislica, već je objavljena slična knjiga, to je žuta štampa‘“, objasnila je Rajsova svom ruskom kolegi.
