Dačić je u intervjuu za Tanjug podsetio da su nove vlasti posle 5. oktobra 2000. godine poništile sve ranije donete presude u vezi sa onima koji su odgovorni za bombardovanje, a da se, od tada, na tom planu ništa nije dešavalo.
„Ovde postoji velika odgovornost zato što su laži oko Račka bile direktan povod za bombardovanje Srbije, koje je bilo nelegalno. To je bila agresija, jer Savet bezbednosti UN nije doneo nikakvu odluku o tome“, rekao je Dačić.
Kako je istakao, zato treba proučiti sve pravne mogućnosti da se preduzmu mere protiv američkog diplomate Vilijema Vokera.
„Treba videti da li je to moguće pred međunarodnim sudovima ili pred nacionalnim sudovima nekih zemalja, kako bi se izbegla mogućnost da se kaže da je reč o srpskom pravosuđu“, objasnio je Dačić.
Konstatujući da je problem što se srpsko rukovodstvo godinama posle 2000. godine nije bavilo, kako je rekao, dokazivanjem činjenice da Srbija nije kriva, već se trudilo da potvrdi sve optužbe koje su išle na ruku onima koji su bili neprijatelji naše zemlje, Dačić je podvukao da ako je Velika Britanija mogla sama da utvrđuje da li je bilo dovoljna razloga i povoda za napad na Irak, to može i Srbija.
„Ne znam zašto Srbija ne bi mogla o tome (razlozima za bombardovanje 1999. godine) da govori pred međunarodnom javnošću. Verovatno zato što se to nekome ne sviđa, ali mi nismo ovde da služimo interesima tuđih zemalja, već našem narodu i našoj državi. Radićemo svim snagama na tome, jer je to bitno za budućnost naše dece i Srbije“, rekao je Dačić.
Na izjave političara iz zemalja regiona koji tvrde da je Srbija krivac za tenzije u odnosima država Zapadnog Balkana, Dačić je rekao da se ovo rukovodstvo Srbije nikada neće saglasiti sa takvim izjavama.
„Učinićemo sve da se sačuvaju mir i stabilnost na Balkanu, ali niko neće ponižavati Srbiju. Srbija je dovoljno jaka da mirno reaguje zato što zna koliko je jaka“, rekao je Dačić.
On je poručio da će Srbija i dalje biti „proizvođač“ stabilnosti na Balkanu, ali i da je spremna čvrsto da reaguje ukoliko neko želi da je ponižava i da ugrozi njen teritorijalni integritet i suverenitet.
„Zato pozivam sve da shvate da mi ne treba da se takmičimo da pobedimo jedni druge, nego da vidimo da li možemo da imamo zajedničke interese koji mogu da nas vode ka budućnosti, a to je ka nekom eventualnom članstvu svih u Evropskoj uniji“, rekao je Dačić.
Da bi to učinila, Srbija mora da bude jaka i da ima dovoljan broj prijatelja i saveznika da može da zaštiti svoje nacionalne i državne interese, rekao je ministar, i dodao da je to koncepcija Vlade Srbije i novoizabranog predsednika i aktuelnog premijera Aleksandra Vučića.
„Treba da budemo pametni, da se trudimo da imamo što više saveznika, a da ne izgubimo nijednog prijatelja. Srbija bez njih ne može da bude jaka. Neko će reći da to nije moguće, ali hajde da vidimo da li je moguće, da li možemo nešto da uradimo u tom smislu. Ako je mogao Tito, zašto ne bismo mogli i mi“, upitao je Dačić.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije će raditi na tome da se naš glas čuje, da se traže zajednički interesi sa Srbijom, kao najvećom državom i najvećim narodom na Balkanu, ali, kako je objasnio, uvažavajući i interese svih ostalih.
„Dijalog pre svega, jer je bolje voditi dijalog, ako treba i deset godina, nego jedan dan ratovati. U tom smislu ćemo se potruditi da zadržimo tu politiku i posle formiranja nove Vlade“, rekao je Dačić.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Dačić je podvukao da Srbija želi mirno rešenje za sve probleme na tom delu njene teritorije, ali ono rešenje koje će uvažavati interese srpskog, albanskog i svih drugih naroda koji tamo žive.
Na pitanje kada se očekuje nastavak dijaloga sa Prištinom, Dačić je rekao da je Beograd tražio da se razgovori nesmetano odvijaju, ali da je albanska strana to odbijala.
„Tamo je sada pala Vlada, raspisani su izbori, pa je pitanje kada će dijalog biti nastavljen. Kada je reč o nama, premijer Vučić je jasno rekao predstavnicima EU da mi želimo da se dijalog nastavi što pre, da se radi na ispunjavanju svega što smo dogovorili, a pre svega na formiranju ZSO. Kada će to da se dogodi i da li će da se dogodi, u ovom trenutku najmanje zavisi od Srbije“, rekao je Dačić.
Ponovivši da je za Srbiju prihvatljivo sve što ne prejudicira pitanje statusa Kosova, Dačić je najavio da će narednih dana biti objavljeno kako je uopšte došlo do toga da se dijalog „prebaci“ u Brisel i iz njega isključe ostale svetske sile.
„Vlada je donela jednu odluku i Vuk Jeremić je krenuo u Njujork sa jednim tekstom. Nakon toga je Boris Tadić dogovorio sa Ketrin Ešton i predstavnicima EU drugačiji tekst o prebacivanju dijaloga u Brisel, a da Jeremić kao ministar nije to ni znao. Tadić će sigurno reći da je Vlada odlučivala o tome, ali Vlada Mirka Cvetkovića takvu odluku bez njega sigurno nikada ne bi donela. Nisam siguran, proveriću, čak mislim da je ta odluka doneta na telefonskoj sednici“, rekao je Dačić.
Povodom medijskih spekulacija da će u nastavku dijaloga između Beograda i Prištine učestvovati i nekadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt i bivši specijalni izaslanik UN za status Kosova i Metohije Marti Ahtisari, kao savetnici albanske strane, Dačić je rekao da su to gluposti i da ne zna u kakvom bi dijalogu oni mogli da učestvuju.
„Kod Federike Mogerini da dođu Ahtisari i Olbrajt? To je besmislica i budalaština, a ne vidim da bi nešto to mnogo i pomoglo. Ahtisarijev plan nije prihvatio SB UN, a pred Kosovom je jasna poruka da ne može da smatra da će ikada postati član međunarodnih organizacija gde je potrebna saglasnost Srbije, jer se otcepilo bez dogovora sa Srbijom“, rekao je Dačić.
On je dodao i da sumnja da bi Ahtisari uopšte bio savetnik albanske strane, jer se nedavno povukao i sa funkcije predsednika svoje mirovne organizacije Inicijative za upravljanje krizama (CMI).
Kada je reč o Olbrajtovoj, Dačića to „ne bi čudilo“.
„Madlen Olbrajt, Holbruk i Voker, oni nisu savetnici, oni su bili šefovi, i ta veza nikada nije prestajala. Nezavisno Kosovo i ’velika Albanija‘, to je bila njihova priča i njihov projekat“, zaključio je Dačić.