„Nismo krenuli u Irak da bismo doneli demokratiju. Pošli smo u Irak da bismo svrgnuli Sadama Huseina… To je bio problem bezbednosti“, rekla je Rajsova nastupajući u Institutu Brukings u Vašingtonu.
Ona je dodala da Amerika nije planirala da primenjuje vojnu silu kako bi nametnula demokratski režim u Iraku 2003. i u Avganistanu 2001. godine.
„Nikada ne bih savetovala predsedniku Bušu da primeni vojnu silu kako bi u Iraku ili Avganistanu uspostavio demokratiju“, objasnila je bivša državna sekretarka.
Kondoliza Rajs je takođe priznala da populistički pokreti koji su se pojavili u poslednje dve godine u SAD i Zapadnoj Evropi predstavljaju odraz protesta miliona ljudi protiv elita koje ignorišu zabrinutost naroda za pitanja kao što su slobodna trgovina i neograničena migracija.
Kondoliza Rajs je radila u obe administracije Džordža Buša Mlađeg. Od 2005. do 2009. bila je američka državna sekretarka, a od 2001. do 2005. godine bila je savetnica predsednika za nacionalnu bezbednost.
