Pre dve sedmice je uhapšen Franko A., poručnik nemačke vojske smešten u mešovitom francusko-nemačkom bataljonu u Ilkirhu kod Strazbura.
Otkriveno je da je on još pre godinu i po dana dobio supsidijarnu zaštitu Nemačke, jer se predstavio kao sirijska izbeglica.
Od tada je vodio dvostruki život, u kasarni i izbegličkom smeštaju, planirajući napade na vodeće političare u Nemačkoj, navodi „Špigl“ na svom portalu, a prenosi „Dojče vele“.
Sada je još jedan poručnik iz istog bataljona uhapšen u Kelu, nemačkom gradiću kojeg od Strazbura deli samo Rajna. U pitanju je 27-godišnji Maksimilijan T., koji je, kako se sumnja, pokrivao Franka A. svaki put kada je ovaj odsustvovao iz kasarne glumeći izbeglicu.
Ranije je uhapšen i student iz Ofenbaha Matijas F. u čijem je stanu pronađena veća količina oružja i municije za koju se sumnja da je ukradena iz kasarne u Ilkirhu.
Veruje se da su ova trojica, a možda i još neki sa njima, činili desničarsku ćeliju i planirali napade ogorčeni zbog prijema stotina hiljada izbeglica u Nemačku.
Na jednom spisku su nabrojali imena 25 osoba koje su potencijalne mete, među njima i bivšeg predsednika Joahima Gauka i ministra pravosuđa Hajka Masa.
Prema informacijama „Špigla“, indicije ukazuju da postoji još onih koji su znali ili čak bili saučesnici te grupe.
„Tako je recimo zamenik komandanta kasarne u Ilkirhu nakon hapšenja Franka A. pokušao da ga poseti u zatvoru. Trag iz jedne druge kasarne je još neobjašnjiv za istražitelje. Tamo se takođe ksenofobični poručnik G. hvalio drugovima da u Ilkirhu postoji grupa mladih oficira koja prikuplja oružje i municiju za slučaj građanskog rata. Onda je rekao da izbeglice nažalost dolaze nenaoružane, inače bi na njih moglo da se puca na granici“, piše „Špigl“.
Poručnik G. je svakako poznavao poručnika Franka A., jer su sve do aprila imali zajedničku obuku Hamelburgu.
Pitanje postoje li terorističke ćelije u nemačkoj vojsci danima okupira i nemačku štampu, prenosi „Dojče vele“.
„U brojci od oko 180.000 vojnika, dvojica uhapšenih su za sada pojedinačni slučajevi koji su iza sigurnih zidina kasarne negovali svoje desničarske stavove i o tome razgovarali sa istomišljenicima. Pa ipak, veliko je ogorčenje, jer nijedan vojnik, instruktor ili viši oficir navodno o tome nisu imali pojma“, piše „Badiše nojeste nahrihten“ iz Karlsruea.
Događaji moraju, piše berlinski „Velt“, biti povod za „hitno razjašnjenje i odgovarajuće poteze“, a ne samo za „uobičajeni kvantum gađenja i ogorčenja“.
Ministarka odbrane Ursula fon der Lajen (CDU) rekla je još nakon hapšenja Franka A. da u Bundesveru postoji problem u rukovođenju i stavu. Odmah je kritikovana da paušalno osuđuje celu vojsku, da zanemaruje sopstvenu odgovornost i vodi kampanju, pa se ona kasnije ograđivala od prvobitne izjave.
„Može biti da je teže pozabaviti se smeđim (boja nacista, prim. red. DV) delom društva i sadašnjice nego optužbom na račun Ursule Fon der Lajen. Dizanjem galame oko ministarke propušta se prilika da se obračuna sa problemom. Čitanjem priče o osumnjičenom teroristi Franku A. shvata se da terorizam može doći sa svih strana“, piše levičarski „Tagescajtung“.
„Lajpciger folkscajtung“ takođe brani ministarku odbrane navodeći da nije tačno da ona samo gleda da zaštiti sebe.
„Ona nagoveštava da prihvata izazov i da neće ustuknuti pred pogrešno shvaćenim duhom vojske. Fon der Lajenova sada više ne osuđuje trupe paušalno, ali i dalje insistira na temeljnom obnavljanju demokratskih vrlina u Bundesveru“, piše list.
„Augzburger algemajne“ podseća na slučajeve seksualnog maltretiranja i „obreda inicijacije“ vojnika u pojedinim kasarnama navodeći da ministarka treba time da se bavi.
„Potrebni su kultura otvorenosti, bolje ophođenje sa žalbama vojnika, bolja obuka za one koji obučavaju vojnike i moderno shvatanje rukovođenja i odgovornosti.“
„Vizbadener kurir“ piše da je pogrešno bilo ukinuti vojnu obavezu, što je učinjeno pre šest godina.
„Time su trupe postale podložnije desnoekstremnim shvatanjima. Hijerarhija, poslušnost, dril, baratanje oružjem — sve to, nema sumnje, privlači mladiće potencijalno spremne na nasilje. Prošla su vremena kada je služenje vojnog roka okupljalo reprezentativni presek mladih ljudi“, zaključuje list.
Tanjug
