Ruski „Gasprom“ počeo je pre nekoliko dana izgradnju morskog dela gasovoda „Turski tok“, koji će dnom Crnog mora gas iz Rusije dovoziti do Turske. Ministar energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da Vlada Srbije pažljivo prati taj projekat, pošto bi, kako je naveo, naša zemlja eventualno mogla da mu se priključi ukoliko bi se taj gasovod razvijao u narednom periodu.
Jelica Putniković, urednica „Balkan magazina“ i emisije „Energije Sputnjika“ objašnjava da je Rusija svojevremeno, kada je odustala od izgradnje „Južnog toka“ i počela pregovore o gradnji „Turskog toka“, planirala da kapacitet tog gasovoda bude 63 milijarde kubnih metara gasa, koliko je približno trebalo da ima „Južni tok“.
„Međutim, u međuvremenu je kapacitet ’Turskog toka‘ smanjen i sada će se graditi jedna cev kapaciteta od oko 15 milijardi kubnih metara do Turske, i još jedna koja bi trebalo da bude namenjena evropskim potrošačima. Tu je, međutim, veliki problem što od tursko-grčke granice ka Evropi nema nijednog gasovoda koji bi vodio taj energent“, napominje Putnikovićeva.
Kako kaže, gradi se gasovod „TAP“ u njemu, prema postojećem projektu, nema slobodnih kapaciteta, a i nije planirano da taj gasovod ide prema Srbiji ili da neki njegov krak bude namenjen potrošačima naše zemlje.
„Zato su vrlo male šanse da će Srbija moći da nađe svoje mesto u snabdevanju ovim gasovodom. Pored toga, sada imamo i prilično nestabilnu političku situaciju u Makedoniji i zapravo nema finansijera koji bi gradio bilo kakav gasovod od tursko-grčke granice prema Evropi“, napominje sagovornica Sputnjika.
Ona dodaje da se, kada je reč o „Severnom toku 2“, taj gasovod gradi da bi nadomestio tranzit gasa preko Ukrajine i jasno je da će tu biti viška gasa. Problem je, međutim, u tome što bi za Srbiju gas tada bio mnogo skuplji.
„To znači da bismo mi morali da platimo, ukoliko sa Rusima drugačije ne ispregovaramo, tranzit gasa preko cele Evrope, od nemačkog Baltika do Srbije. Ono na čemu Srbija treba da insistira je da se nađe neki dogovor sa ’Gaspromom‘ i da mi ne kupujemo gas na obali Nemačke, gde ’Severni tok 2‘ dolazi na kopno, već da se prave neki drugačiji aranžmani. Naravno, potrebno je videti da li će se u Evropi naći finansijeri koji će možda graditi neki gasovod preko Balkana. Ukoliko se to desi, treba insistirati da taj gasovod ne ide preko Grčke, Bugarske i Rumunije, već preko Srbije“, ističe Jelica Putniković.
Ona napominje da ne treba zaboraviti da se u međuvremenu oglasila Rumunija koja je vrlo zainteresovana da preko njene teritorije ide neki gasovod koji bi se ubuduće gradio i da zato Srbija treba blagovremeno da reaguje.
