U Srednjem veku, kada se plemić uvodio u novi posed, običaj je bio da prvo poseti kralja, koji mu je davao potvrdu na posed. Time je plemić sticao legitimitet. Zatim je potvrdu dobijao od moćnijih barona, čime bi utvrdio svoj status.
Slično je bilo i u tursko doba. Običaj je bio da se od sultana dobije ferman, kojim je potvrđivano pravo na upravu određenom oblašću.
Evropa je davno izašla iz Srednjeg veka, a legitimitet se već odavno stiče na izborima. Ovo pravilo važi svuda, osim na Balkanu, posebno u Makedoniji.
Taljat Džaferi, koji je za predsednika Parlamenta Makedonije izabran na pauzi zasedanja, uz zvuke albanske himne, u nemogućnosti da legitimitet stekne na način uobičajen u evropskim zemljama, pošao je, uz svesrdnu zapadnu pomoć, ovim drugim, srednjovekovnim putem.
Prvo je dobio čestitke, zamenu za nekadašnje sultanove fermane, iz Vašingtona, Berlina, Brisela. Potom su u Skoplje stigli gospodarevi emisari, Eduard Kukan, Ivo Vajgl i Knut Flekenštajn.
Zatim se Džaferi zaputio za Brisel, metropolu u kojoj se sreo sa „gospodarima“ koji su ga, kada makedonski građani to već nisu, potvrdili kao predsednika Parlamenta Makedonije. Džaferi je, takođe, dobio poziv od Iljira Mete, predsednika Parlamenta Albanije i novoizabranog albanskog predsednika da poseti Tiranu.
Poziv Džaferiju da poseti Tiranu pokazuje njegovu nedvosmislenu okrenutost svojim pokroviteljima, EU i Albaniji, i privrženost realizaciji plana opisanog u „tiranskoj platformi“, kaže analitičar Aleksandar Gajić.
„On na taj način poručuje makedonskim biračima, svim strankama i Zoranu Zaevu, da je on čvrsto opredeljen da nova Vlada mora da počiva na ’tiranskoj platformi‘“, kaže Gajić.
Džaferijev odlazak u Tiranu imaće i simboličku poruku koja je već bila vidljiva prilikom njegovog ulaska u kabinet predsednika Parlamenta, kada je na sto postavio tri zastavice — albansku, makedonsku i zastavicu EU, najvišeg suverena od koga Džaferi crpi kvazilegitimitet, dodaje Gajić.
„Na simboličkom i spoljnopolitičkom nivou on pokazuje da su njegovi prioriteti na prvom mestu Brisel, na drugom mestu Tirana, a na najnižem mestu samo Skoplje i politička situacija u Makedoniji“, kaže Gajić.
Prema njegovim rečima, situacija u Makedoniji neće se smiriti potvrdom Džaferija na mestu predsednika Sobranja. Iako je VMRO-DPMNE pod pritiscima odustala od radikalnog suprotstavljanja nametanju nelegalnog izbora Džaferija za predsednika Sobranja, neće se tek tako pomiriti sa konstituisanjem Vlade koja će počivati na antiustavnim osnovama, odnosno „tiranskoj platformi“, kaže Gajić.
Džaferi je već poslao dokument u kojem od predsednika republike Đorđa Ivanova traži da predloži Vladu sastavljenu od SDSM Zorana Zaeva i albanskih partija u roku od deset dana. Ivanov će, s obzirom da je otputovao u posetu Turskoj, najverovatnije ignorisati taj zahtev i sačekati da taj rok prođe, tvrdi Gajić, tako da će konstituisanje Vlade biti duplo manjkavo.
„I zbog manjkavosti u izboru predsednika Skupštine i zbog toga što mandat za sastav Vlade neće poveriti predsednik države. Najverovatnije će ići na to da izvrše neku vrstu samoproglašenja nove Vlade i to će, zapravo, biti samo nastavak političke krize“, kaže Gajić.
Građani koji protestuju i VMRO-DPMNE neće se pomiriti sa tom situacijom, a kako će reagovati još je nepoznanica, nastavlja Gajić i dodaje da će najverovatnije pokušati da delegitimišu i Džaferijev izbor za predsednika Sobranja i izbor nove Vlade.
„Verovatno će potencirati činjenicu da su rokovi za izbor Vlade prošli. Naime, tri meseca od konstituisanja Parlamenta nakon izbora, prošla su u ovim preganjanjima i, poštujući zakon, predsednik Skupštine morao bi da raspiše nove parlamentarne izbore. Najlogičnije bi bilo da budu raspisani sa lokalnim izborima, koji već kasne. Međutim, vidimo da Zaev i albanske partije neće da idu na nove parlamentarne izbore“, kaže Gajić.
On predviđa nastavak, kako kaže, političke drame uz razne vidove borbi, a o kakvim će se borbama raditi, znaćemo kada budemo znali za koje će se vidove borbe opredeliti VMRO-DPMNE, zaključuje Gajić.
U Makedoniji je izvršen državni udar, a svi se pretvaraju da se to nije dogodilo, kaže predstavnik srpske manjine u Sobranju Ivan Stoilković.
Džaferija su na mesto predsednika Parlamenta izabrali Brisel, Vašington i Tirana i normalno je, kaže Stoilković, što Džaferi ide u Tiranu kako bi potvrdio legitimitet.
„Time se stavlja do znanja da je Albanija direktni učesnik u priči, da se Albanija meša u unutrašnje stvari Makedonije, a da Zaev optužuje Srbiju da se meša u njene unutrašnje stvari time što je pozvala građane da sačuvaju mir“, kaže Stoilković i dodaje da u Makedoniji još, kako kaže, prolazi priča iz devedesetih.
„Šta god neko drugi da uradi, pa makar i najveće svinjarije, Srbi mogu bez problema da budu optuženi za destabilizaciju. Mantra devedesetih nije izašla iz Makedonije. Ukoliko se ovakva priča produži, na južnim granicama Srbije dobijamo, po političkom opredeljenju, Hrvatsku, jer albanska politika je antisrpska politika“, zaključuje Stoilković.
