„Veliko je pitanje šta to znači za Francusku, ovo je zaista premijera, nikad niko tako mlad nije postao predsednik francuske Pete republike, zapravo u francuskoj istoriji retko ko je došao na čelo države u tim godinama, čak ni Napoleon Bonaparta nije bio tako mlad“, kaže Jovanović.
On podseća da je Makron ušao u trku pre manje od godinu dana, kada je počeo da stvara svoj pokret sa idejom da je i levica i desnica, da nije ni levica ni desnica. Jovanović ukazuje da Makronov politički program i dalje ostaje neidentifikovan.
Na pitanje u kom pravcu će, posle Makronove pobede, ići odnosi Srbije i Francuske, Jovanović podseća da se on vrlo malo izjašnjavao o spoljnoj politici.
„Nisam siguran ni koliko je on stručan za spoljnu politiku. Naravno, imaće svoje savetnike, ali mislim da nimalo neće iskočiti iz kolotečine, iz rutine francuske spoljne politike koja inače prema Balkanu i ne postoji. Francuzi su još devedesetih godina prepustili Nemcima glavnu ulogu na Balkanu, Britanci inače imaju određenu ulogu na ovim prostorima otkad je sveta i veka, ali kad je EU u pitanju, Nemačka diktira tempo na Balkanu, tako da tu Makron neće ništa promeniti. Svakako neće promeniti nabolje“, kaže Jovanović.
Naš sagovornik ističe takođe da francuski predsednik, ako želi bilo šta da uradi, mora da ima parlamentarnu većinu. Parlamentarni izbori će biti u junu, dakle za mesec dana, a iako je napravio dosta ubedljiv rezultat u drugom krugu, nije sasvim izvesno da će Makron uspeti da osigura i apsolutnu većinu u parlamentu. Prema mišljenju Jovanovića, tradicionalne stranke, naročito republikanci, boriće se za svaki mandat u parlamentu.
„Pitanje je kako će Francuskom moći da se vlada u narednom periodu, nije nemoguće zamisliti neku vrstu institucionalne krize“, smatra Jovanović.
Takođe, nije sasvim izvesno ni da će Emanuel Makron promeniti nešto u francuskoj politici. On je najavljen kao velika novost, a zapravo je deo sistema i ponikao je u tom sistemu.
„Sačekaćemo da vidimo ko će biti prvi ministar. Ko god da bude, a najverovatnije će biti neko iz stare političke klase, nije sasvim sigurno da ima neke nove odgovore na probleme koji tište Francuze, kao što je problem identiteta, imigracije, asimilacije došljaka, problem nezaposlenosti“, kaže Jovanović.
Makron nije došao kao neko ko će radikalno menjati stvar i, ocenjuje sagovornik Sputnjika, neće izlaziti mnogo iz okvira koji 25 godina postoje u francuskoj politici.
Jovanović podseća i da su dva od četiri kandidata u prvom krugu izbora imala ideju da redefinišu odnose s EU — Le Penova i Melanšon.
„A kada uzmete odnos prema Rusiji, od ta četiri kandidata tri su bila za mnogo normalnije, da ne kažem partnerske odnose sa Rusijom Vladimira Putina. Jedino je Emanul Makron u obe te spoljnopolitičke strategije, kada su u pitanju EU i Rusija, bio na tragu dominantne ideologije, prakse da je Rusija nedemokratska država i Vladimir Putin nije validan partner i da EU nema alternativu“, kaže Jovanović.
On ukazuje da možda i tu treba tražiti neke odgovore zašto je Makron tako brzo dospeo do pozicije do koje je dospeo, i zašto se zvaničnici EU izuzetno raduju njegovoj pobedi.
„Nije sigurno da bi Evropska unija preživela još jedan šok nakon ’bregzita‘, da na vlast u Francuskoj dođe neko ko je za redefinisanje odnosa“, kaže Jovanović i ističe da to što je spasena Evropa i to što je izbegnut još jedan šok ne znači automatski neku bolju budućnost za EU.
Naš sagovornik napominje da kao što Francuska ima ozbiljan problem identiteta, imigracije i asimilacije došljaka, EU takođe ima ozbiljan problem jer je u pat-poziciji.
„EU se nalazi s jedne strane u situaciji kada joj je potrebna dalja i dublja integracija barem jednog broja zemalja, s druge strane, politička integracija nije moguća jer nema solidarnosti među evropskim građanima, nema evropskog demosa, i to je samo neka vrsta pat-pozicije iz koje će EU vrlo teško izaći“, dodaje Jovanović.
