00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Izbori u Iranu: I ako pobedi Rohani, nema približavanja sa Zapadom

Sputnjik intervju - Slobodan Janković
Pratite nas
Glavni izazivač Hasana Rohanija na iranskim predsedničkim izborima je konzervativni gradonačelnik Teherana Muhamed Baker Kalibaf. Na listi je i državni tužilac, tvrdolinijaš Ibrahim Reisi.

Izbori u Iranu prvo su, naravno, važni Irancima, ali Iran je regionalna sila, jedan od najvažnijih igrača na Bliskom istoku, a našim građanima mogli bi da budu zanimljivi u kontekstu rata u Siriji.

Na predsedničkim izborima 19. maja u Iranu učestvuje šest kandidata, koliko je odobrio Savet čuvara, od skoro 1.700 prijavljenih.

Iran - Sputnik Srbija
U Iranu 1.636 predsedničkih kandidata

„To je uobičajeno za Iran, koji ima ogroman broj partija, koalicija, grupa građana koje kandiduju svoje ljude i za parlament i za predsedničke izbore. Svaki musliman koji ima 21 godinu i koji je vernik ima pravo da se prijavi za kandidata za predsednika i onda Savet čuvara pregleda sve te prijave. Bez mnogo objašnjenja zašto su izabrali baš te, prosto kažu — ovi mogu da se kandiduju, a ostali ne ispunjavaju uslove“, objašnjava u emisiji „Sputnjik intervju“ stručnjak za Bliski istok, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković.

Bivši iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad neće moći da se kandiduje jer Savet nije prihvatio njegovu kandidaturu. On je već dva puta bio predsednik. Dva mandata su sasvim prihvatljiva stvar, ali ako bi neko dobio i treći mandat, smatra se da bi u tom slučaju imao previše vlasti, što nije dobro za državu.

Istraživanja javnog mnjenja, koja uglavnom objavljuju stranci, pokazala su da bi Ahmadinežad mogao da ugrozi aktuelnog predsednika Hasana Rohanija, koji je na ovim izborima jedini predstavnik umerene struje, dok su ostali predsednički kandidati iz konzervativnog bloka — iz različitih stranaka i pokreta.

Za razliku od Ahmadinežada, koji se sukobljavao sa Zapadom, Rohani je krenuo putem kompromisa. On je obećao biračima da će napraviti nuklearni sporazum, i to se zaista desilo, obećao je bolju ekonomsku situaciju, ali nju nije uspeo da obezbedi.

Mahmud Ahmadinežad - Sputnik Srbija
Povratak Ahmadinežada: Napad na Siriju nije upozorenje Iranu

„Sankcije su skinute tek krajem 2015, tako da bi njegovi glasači mogli da mu pruže još jednu šansu“, kaže Janković.

Na pitanje kako izgleda kampanja u Iranu, Janković kaže da se sve svodi na isto. Međusobne optužbe za korupciju, za loše obavljen posao, za zapošljavanje preko veze.

„Glavni Rohanijev izazivač je gradonačelnik Teherana Muhamed Baker Kalibaf je konzervativac. Na listi je i Ibrahim Reisi, državni javni tužilac i čovek koji ima dugu karijeru u tužilaštvu, tvrdolinijaš koji bi vratio iransku politiku na neko jasnije sukobljavanje sa Zapadom, da se manje savija, što i jeste karakteristika tvrdolinijaša“, objašnjava Janković.

Što se tiče stranog mešanja u izborni proces u Iranu, naš sagovornik kaže da ne zna kako bi to uspeli da urade. Napominje da su mediji u iranskim rukama, u vlasništvu velikih religijskih fondacija ili same države.

„Javni tužilac Ibrahim Raisi dolazi iz jednog velikog religijskog koncerna, fondacije koja je izuzetno bogata. Oni imaju ogromne prihode, imaju svoje listove, svoja preduzeća u oblasti poljoprivrede i u drugim granama, ekonomske institute… Postoji niz fondacija koje obrću milijarde i milijarde dolara na godišnjem nivou“, kaže Janković.

Ukoliko Rohani pobedi na predstojećim izborima, Janković ne očekuje njegovo snažnije približavanje Zapadu.

Otvaranje gasnih postrojenja Južni Pars - Sputnik Srbija
„Južni Fars“ menja odnose na Bliskom istoku

„Nema tu mnogo prostora, barem dok je aktuelno pitanje Sirije. Biće aktuelna i situacija sa Irakom, jer deluje da Amerikanci žele da se još više angažuju u Iraku, što nikako ne odgovara iranskim interesima, tako da teško da ćemo imati prostora za neko veće približavanje. Može sa Evropskom unijom, i to je druga stvar, ali samo pod uslovom da dođe do jedne transformacije EU, a da to približavanje nije vidljivo, bar ne u narednih godinu dana“, kaže Janković.

Govoreći o nuklearnom sporazumu, Janković je rekao da je Iran prilično smanjio svoje kapacitete, da je desetkovao broj centrifuga za obogaćivanje uranijuma. Dodaje da su inspekcije česte i jasno kažu da se Iran pridržava sporazuma.

„Oni ne mogu tek tako da naprave atomsko oružje a da se to ne primeti“, kaže Janković.

Kada bi Iran imao nuklearno oružje, poboljšala bi se njegova pregovaračka pozicija, došlo bi do balansa.

„Izrael, kako ja kažem američka isturena baza, ne bi mogao više da dominira tek tako. Naravno da bi onda Saudijska Arabija tražila od Amerikanaca — dajte i nama nuklearno oružje da se osiguramo od Irana i slično“, kaže Janković i dodaje da SAD i dalje drže sankcije zbog Izraela, a on ne veruje da će ih potpuno ukinuti.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala