Na međunarodnom kongresu o kancerogenim bolestima u Parizu, održanom u avgustu 1977. godine, stručnjaci su objavili kako se „po podacima geokancerologije (nauka o istraživanju raka u različitim delovima sveta), potpuno odsustvo raka javlja se samo kod naroda — Hunza“.
Situacija kod Hunza je i dan danas takva, oboleli su retkost, a prosečna dužina života iznosi 120 godina.
Hunzakuti su stari narod, smešten na granici Pakistana i Indije u dolini reke Hunzi koju okružuju oštre klisure Himalaja. Mesto gde oni žive poznato je još i kao „Oaza mladosti“ zbog neverovatne dugovečnosti, ali i mladolikosti Hunzakuta.
Hunzi se kupaju u hladnoj vodi, čak i na temperaturi od minus 15 stepeni, a i sa 65 godina rađaju decu. Leti jedu sirovo voće i povrće, a tokom zime konzumiraju suve marelice, proklijale žitarice i ovčji sir. Postoji period kada Hunzi ne jedu apsolutno ništa. Taj je period poznat kao „gladno proleće“ kada voće još nije dozrelo i traje dva do četiri meseca, pa Hunzi u tom periodu konzumiraju samo sok od suvih marelica.
Proteine unose u najmanjim mogućim količinama, a dnevno unesu u proseku 1.933 kalorija, od kojih je 50 grama proteina, 36 grama masti i 365 grama ugljenih hidrata. Iz iskustva mnogih stranaca pridošlica koji su se preselili u dolinu reke Hunze, zaključili su da je glavni faktor dugovečnog života ovog naroda — zdrava ishrana.
Jedan kineski časopis je 1984. godine opisao vrlo zanimljiv događaj. Jedan od Hunza po imenu Said Adbul Mobuda zbunio je sve radnike emigracione službe na londonskom aerodromu kada je pokazao svoj pasoš. Bio je rođen 1832. godine i imao je 152 godine, a pamtio je događaje još iz 1850. godine.
Hunzi su izrazito vitalni i spretni, pešače po 20 kilometara dnevno i penju se po liticama bez posebnog napora.
Evo nekih recepata kako im to uspeva:
SEMENKE MARELICE: Marelice su pune kalijuma i natrijumaa, vitamina A, a semenke vitamina B-17, te esencijalnih masti i aminokiselina. Smatra se da semenke ovog voća leče rak.
SIROVO VOĆE, POVRĆE I ŽITARICE: Deo su svakodnevnog jelovnika, a od tih namirnica prave hleb i pite. Međutim, termička obrada traje vrlo kratko kako bi se sačuvale nutritivne vrednosti. Meso jedu vrlo retko, gotovo nikako.
ČAPATI HLEB: Čapati hleb je neizostavan deo prehrane Hunza. Prave ga od brašna nastalog od celovitih zrna prosa i heljde. Hleb se pravi od dve šoljice brašna žitarica koje Hunzi melju između dva kamena kako bi bilo što mekše (za naše prilike, dostojna je zamena integralnog). Brašno se pomeša sa 1/4 kašičice soli koju su prethodno stopili sa osušenim i smrvljenim povrćem (celer, šargarepa…). U smesu se dodaje pola šoljice mleka ili vode obogaćene mineralima (nikako vode obogaćene CO2). U testo ne dodaju kvasac, tek nešto malo ulja. Smesu dele na kuglice koje razvijaju u obliku ravnih palačinki, koje podsećaju na meksičke tortilje. Nekada su ih žene pekle na kamenu, a danas to rade u metalnim posudama. Proces je isti jer čapati peku kratko, tek koji minut. Moderne žene Hunza u smesu stavljaju melasu, ulje, cimet, papaju… sve što tradicionalne Hunze nisu činile.
