Udruženje iz nemačke savezne pokrajine Tiringija već godinu dana organizuje dopremanje humanitarne pomoći u Donbas. Inicijatorima je važno da ova pomoć bude najpre dodeljena deci i ljudima u regionu zahvaćenom konfliktom, kako bi uslovi života bili kako-tako podnošljivi.
Jedna od inicijatorki humanitarne pomoći Ivana Štajnigk posetila je u aprilu Lugansk i razgovarala sa meštanima i lokalnim lekarima kako bi saznala šta im je najpotrebnije imajući u vidu dugogodišnju blokadu i ratni konflikt.
Udruženje „Budućnost Donbasa“ je pomoć uputilo u gradove Prvomajsk i Novosvetlovka u Donbasu. Oba grada koja se nalaze na liniji razgraničenja tokom sukoba su mnogo stradala. Nemački humanitarci su 4. maja ponovo poslali u Lugansk šleper sa bolničkim krevetima, nameštajem za bolničke sobe, opremu za infuziju, aparate za EKG. Opremu su dobili iz tirinških bolnica, a transport su finansirali donacijama nemačkih građana.
Bez obzira na to što je delovanje ove humanitarne organizacije potpuno legalno i transparentno, tirinški humanitarci nisu dobili podršku nemačkih političara. Ivana Štajnigk kaže za Sputnjik da je ovo isuviše škakljiva tema za nemačke političare:
„Zasad nemamo podršku. Ako poslušate konferenciju za novinare koju su posle susreta u Sočiju održali kancelarka Merkel i predsednik Putin, biće vam jasno da oni imaju potpuno različite stavove povodom situacije na istoku Ukrajine i da drugačije vide razloge zbog kojih je uopšte došlo do izbijanja konflikta“, kaže Štajnigkova.
Dostavljanje humanitarne pomoći išlo je preko Rusije. Zvanično, prema ukrajinskim zakonima, dostavljanje ovog kontingenta preko teritorije koja je zahvaćena oružanim sukobima, smatra se nezakonitom. Nemački humanitarci su više puta bili na ovo upozoreni, iako su pokušavali zvanično da dobiju odobrenje vlasti iz Kijeva. Čak je i Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke upozorilo dobronamerne humanitarce da se bave nezakonitim akcijama.
„Mi smo mnogo puta slali zvanične zahteve u Kijev i pisali nadležnim institucijama o našem radu. Čekali smo gotovo godinu dana na odgovor i na kraju odlučili da realizujemo naš plan i dostavimo pomoć. Kako bismo mogli drugačije da dopremimo sve u Donbas, kad je čitav region blokirala ukrajinska strana“, kaže ona.
Nakon što je prvo obustavila trgovinu, Ukrajina je u međuvremenu prestala i da snabdeva Lugansku oblast električnom energijom. Time je dodatno otežan život lokalnom stanovništvu, a takav korak meštane Donbasa samo dodatno okreće Rusiji.
„Time što su vlasti u Kijevu ekonomski otcepile ovu teritoriju i još isključile dotok gasa, vode i električne energije, automatski su stanovnike Donbasa okrenule ka Moskvi. Mislim da su im taj korak i taktika kontraproduktivni. Većina meštana sa kojima sam razgovarala uopšte ne želi da se ikada vrati pod okrilje Ukrajine. Ne samo na praktičnom već i na emotivnom planu, to je za njih neprihvatljivo“, zaključuje Ivana Štajnigk.
