Kada je trebalo da postane telohranitelj tadašnjeg predsednika Nacionalnog fronta Žan-Marija le Pena, svi su govorili Tijeriju Ležijeu da neće izdržati duže od šest meseci.
„Znao sam o čemu se radi. Neverovatno brz ritam, pakleno radno vreme, maksimalna raspoloživost, odmori svedeni na najmanju meru, skoro nezamisliv porodični život, ako ne i nemoguć. Nema više vikenda u Normandiji, putovanja na koja idemo bez pripreme. Više su skoro nemoguća ili se retko dešavaju, pošto je pravilo da uvek budem na dužnosti, spreman da krenem u svakom trenutku“, piše Ležije u knjizi „Misija Le Pen“ koja je promovisana u Beogradu.
Međutim, pravi razlog uzdržanosti Ležijeovih bližnjih prema odluci da postane šef obezbeđenja predsednika Nacionalnog fronta je mišljenje da je sa 27 godina, koliko je imao kada je prihvatio posao, zapečatio svoju karijeru. Le Pen je tada, kako kaže, bio crna mrlja u njegovoj biografiji. Ležije je nastavio posao obezbeđujući i Marin le Pen, kada je nasledila oca na mestu predsednika Nacionalnog fronta.
Knjiga predstavlja prikaz političkog delovanja porodice Le Pen, kaže Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta. Za 45 godina postojanja (osnovan je 1972), Nacionalni front prošao je put od stranke na političkoj margini, do stranke čiji lider ulazi u drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj.
„Priča koja se nalazi u knjizi i koja je svedočanstvo jednog vremena, pokazuje kako je jedan čovek, jedna misija, kako je rekao Ležije, započela svoje postojanje te davne 1972, malim procentima podrške, a danas je došla u poziciju da učestvuje u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj i da uzdrma same temelje EU i poretka koji je uspostavljen posle 1968. u Evropi“, kaže Parović.
Parović je pozvao sve Srbe koji imaju pravo glasa u Francuskoj da u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj glasaju za Marin Le Pen.
Na različitim tačkama Zemlje danas imamo neku vrstu puzajućih građanskih ratova sa snagama koje su srodne, kaže glavni urednik internet portala „Novi standard“ Željko Cvijanović. Tako, prema njegovim rečima, nije teško prepoznati srodnost između Donalda Trampa, Marin le Pen i Vladimira Putina, kao što nije teško prepoznati sličnosti između, kako kaže, klintonističkog lobija u SAD, opozicije Putinu tipa Navaljnija i Emanuela Makrona.
Prema Cvijanovićevim rečima, dilema pred koje su mediji stavili građane, da se na francuskim predsedničkim izborima radi o izboru između kandidata establišmenta i kandidata alternative, jeste lažna.
„Rast Nacionalnog fronta nije bio samo proizvod umeća porodice Le Pen i ljudi koji su se bavili tom strankom. Sa druge strane, još jedan proces je bio veoma aktuelan, a to je povećavanje francuske margine. Šezdeset odsto Francuza oseća da se nalazi na margini društva. Kada govorite o 60 odsto ljudi na margini, vaša dilema ne može da bude da li će pobediti kandidat margine ili kandidat establišmenta, nego da li će ovo biti najveći poraz francuske elite u njenoj istoriji“, zaključuje Cvijanović.
Knjigu „Misija Le Pen“ Tijerija Ležijea izdala je nevladina organizacija Srpski kulturni prostor.