„Olga Benario Prestes je bila moja majka, i najveća inspiracija u mom životu. Otac Luis Karlos Prestes je za mene bio isto to. Pre nego što sam ga lično upoznala, a bilo mi je tada devet godina, već sam znala njegovu životnu priču, koju su mi pričale baka Leokadija Prestes i tetka Ližija Prestes. Oduvek sam bila vezana za oca i njegovu nesebičnu revolucionarnu borbu u Brazilu. Kasnije, kada sam odrasla, postala sam njegova poverljiva sagovornica i najveća podrška i pomoć u poslednjih 15 godina njegovog života“, kaže za Sputnjik Anita Prestes.
Olga Benario, koja je rođena u Minhenu 1908. godine, od rane mladosti je aktivno je učestvovala u radu komunističkih pokreta u Nemačkoj. Kao dvadesetogodišnjakinja bila je primorana da beži u Sovjetski Savez sa svojim tadašnjim verenikom, piscem Otom Braunom, kome je pomogla da pobegne iz zatvora. Kasnije su se rastali.
U Moskvi se Olga Benario upoznala sa brazilskim političkim liderom Karlosom Prestesom, koga su nazivali „vitezom nade“, s obzirom na to da je u periodu od 1925. do 1927, prepešačio 25.000 kilometara po Brazilu, zajedno sa 1.500 ljudi, sa ciljem da širi revolucionarne ideje po zemlji.
Namere te grupe ljudi, poznate pod imenom „Kolona Prestes“, propale su, i on je bio prinuđen da ode u SSSR. Međutim, već 1934. godine, poručeno mu je da se vrati u otadžbinu da bi predvodio novi pokret, a Olga Benario je imala zadatak da osigura njegovu bezbednost, pošto ju je sovjetska vlast dobro vojno obučila. Oni su otputovali zajedno pod izgovorom da idu na medeni mesec.
Vremenom su se zaista i zbližili, ali je par kasnije pao u ruke policiji. Vlada tadašnjeg predsednika Brazila Žetulija Vargasa bila je povezana sa silama Osovine. Zajednička istraga sa Gestapoom otkrila je pravi Olgin identitet. Uz sve ono čime se bavila, bila je i Jevrejka usred nacističkog progona. Uprkos tome što je sa Brazilcem već bila trudna, doneta je odluka da bude deportovana u Nemačku 1936. godine.
Krajem iste godine, u jednom od zatvora u Berlinu, rođena je Anita Leokadija Prestes, koja je danas doktor filozofije na Institutu društvenih nauka u Moskvi.
Odgovarajući na pitanje koliko je teško biti ćerka takvih roditelja, ona kaže da je ponosna na njih i na ideal socijalne pravde, koji su u nju utkali.
Nešto više od godinu dana posle rođenja, Anita Prestes je odvojena od majke i data svojoj brazilskoj porodici, kako ne bi rasla u zatvoru. Njena majka je provela u zatvoru još šest godina, nakon čega su je prebacivali u različite koncentracione logore, sve dok nije umrla u gasnoj komori 23. aprila 1942.
U svom poslednjem pismu svojoj porodici Prestes i svojoj ćerki, Olga je napisala:
„Borila sam se za pravednost, za dobro i sve najbolje za ovaj svet. Želim da me pravilno shvatite — priprema na smrt za mene ne znači predaju“.
Deo te tragične životne priče je opisan u mnogim knjigama i jednom dirljivom filmu. Ali, kako su agenti Gestapoa opisali Olgu?
„Moja knjiga o majci zasnovana je neobjavljenoj dokumentaciji arhive Gestapoa, koja je predata na uvid javnosti pre dve godine. Ali, ipak, postoji još mnogo nepoznatih podataka i danas. U ovom trenutku još ne želim da govorim o tome kako bih držala čitaoce u neizvesnosti“, izjavila je autorka.
Ova dokumenta sadrže negde oko 2000 stranica takozvanog „Procesa Benario“. Arhivsku dokumentaciju Gestapoa je zaplenila Crvena armija nakon pobede nad Hitlerom u Drugom svetskom ratu. Ove stranice su potom decenijama čuvane u Moskvi. Preliminarno objavljena prezentacija izdanja „Boitempo“ sadrži negde oko 50 pisama koje Olga Benario slala svom mužu, koji je takođe bio pritvoren u Brazilu, ali i onih koja je dobijala od njega.
Prošle godine je Anita Prestes takođe objavila biografiju svog oca „Kolona Prestes“, o maršu na čijem je čelu bio „princ nade“. Autorka se predstavlja kao „brazilska komunistkinja“, ponoseći se idealima svojih roditelja, koji su, kako ona kaže, „dali život za revoluciju“.
Anita Prestes, koja je dvokratno u izgnanstvu boravila u SSSR-u, sa toplinom se seća tih vremena i „solidarnosti vlade i sovjetskog naroda sa revolucionarima iz celog sveta koji su bili progonjeni u svojim državama“.
„Cilj svih intervjua koje sam davala jeste pokušaj da objasnim suštinu svojih knjiga čitaocima, kao i život i političku delatnost mojih roditelja i komunista uopšte. Kao istoriograf marksizma, smatram da mi je to zadatak, jer je novim generacijama neophodno objasniti istorijski kontekst i činjenice koje danas možda njima mogu drugačije da izgledaju. Zato mislim da je važno razgovarati sa predstavnicima medija i uvek davati intervju“, kaže Anita Prestes.
Naša sagovornica je danas veoma zabrinuta zbog narastajućih društvenih i ekonomskih nejednakosti i otvoreno je protiv sadašnjeg predsednika Brazila Mišelom Temerom. Anita Prestes smatra da je Dilma Rusef nepravedno lišena mandata.
„Demokratske i napredne snage Brazila morale bi da se udruže i organizuju kako bi stvorile alternativu postojećoj vlasti i kako bi uzimali u obzir potrebe radnika i većine stanovništva“, zaključuje sagovornica Sputnjika.
