Jedina ambicija Iljira Mete, kada je, krajem osamdesetih godina prošlog veka bio student ekonomije na Univerzitetu u Tirani, bila je da predaje na tom fakultetu. Njegova akademska karijera kratko je trajala jer se borbi za demokratizaciju Albanije priključio na samom njenom početku.
Početak njegove političke misije povezan je sa studentskim protestima 1990, koji su oborili albanski staljinistički režim. Danas, sa samo 48 godina, spada među političke veterane. Njegova politička biografija već je toliko puna da mu i nije preostalo ništa drugo, osim da postane predsednik svoje zemlje (što je funkcija ceremonijalnog karaktera) ili da se posveti međunarodnoj diplomatiji, za šta ima vremena i posle dva petogodišnja mandata, na koliko ima prava prema slovu albanskog ustava.
Metin politički put karakterističan je za mnoge političare zemalja u tranziciji. Obrazovanje stečeno u Albaniji nadograđivao je na Harvardu, u Londonskoj školi ekonomije i na Evropskoj akademiji u Berlinu. Političku karijeru započeo je u trenutku kada je u Albaniji svrgnut jedan od najrigidnijih komunističkih režima na svetu. Svrgavanje komunizma i uspostavljanje demokratskog poretka tražili su nove ljude, čistih biografija, bez povezanosti sa bivšim režimom. Zato su u svim postkomunističkim zemljama, pa i u Albaniji, mladi političari bili u modi.
U nekoliko postkomunističkih zemalja stvorene su i omladinske političke organizacije. Mađarski FIDES sadašnjeg premijera Viktora Orbana je, možda, najpoznatija partija izrasla iz jednog omladinskog pokreta.
Evrosocijalistički omladinski forum Albanije (FRESH), pokret kome je Meta pripadao početkom devedesetih, nije se, poput FIDES, odlučio za samostalan život, već se prisajedinio Socijalističkoj partiji, odnosno reformisanim komunistima. Zajedno sa Metom, član FRESH bio je i dve godine stariji Pandelji Majko.
Metin i Majkov politički put biće isprepleteni, na funkcijama premijera smenjivali su se između 1998. i 2002. Obojica će postati premijeri sa 30 godina (Meta 1999, a Majko godinu dana ranije), čime su postali najmlađi premijeri u istoriji svoje zemlje.
Bilo je to vreme kada su se u Socijalističkoj partiji, iako je bila na vlasti, događala previranja usled borbe za moć između nekoliko uticajnih političara — Majka, Mete, Fatosa Nanoa… Majko i Meta, kao pripadnici mlađe generacije, borili su se za preuzimanje vlasti u partiji od starijih članova koji su Socijalističku partiju transformisali od rigidne staljinističke u modernu socijaldemokratsku stranku.
Međutim, Meta 2004. napušta Socijalističku partiju i osniva svoj Socijalistički pokret za integraciju, koja je od 2009. druga po jačini politička snaga na albanskoj političkoj sceni. Tako je i stranka desnog centra, Demokratska partija Salija Beriše bila prinuđena da, posle izbora 2009, uključi Metu u koalicionu vladu kao ministra spoljnih poslova, dok je trenutno u koaliciji sa svojim bivšim partijskim kolegama.
Osim što je bio premijer (1999-2002) i dva puta ministar spoljnih poslova (2002-2003. i 2009-2010), Meta je obavljao i funkcije zamenika premijera u više mandata, ministra-koordinatora, kao i ministra privrede, trgovine i energetike. Na funkciju predsednika Albanije izabran je sa funkcije predsedavajućeg albanskim parlamentom.
Pogled mu je uvek bio okrenut ka Zapadu, ka EU i NATO-u. Za vreme njegovog premijerskog mandata, Albanija je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Bio je glasan zagovornik ukidanja viznog režima sa zemljama Šengenskog sporazuma, ne samo za građane Albanije već i za građane čitavog regiona.
Meta je bio prvi albanski zvaničnik koji je 2010. posetio Bujanovac. Tada je, u intervjuu koji je dao za jedan beogradski list, rekao da se protivi nasilnoj integraciji severa Kosova u nezavisno Kosovo. Prema izjavama koje je tada davao, protivio se i „razmeni teritorija“ između Kosova i Srbije (Bujanovac, Preševo i Medveđa za sever Kosova), uz reči da granice u regionu treba da budu izbrisane.
Tada, pre sedam godina, kao ministar spoljnih poslova, Meta je u Srbiju doneo punu torbu predloga o srpsko-albanskoj ekonomskoj saradnji i, za razliku od svog prethodnika na mestu predsednika Albanije Bujara Nišanija, koji je jug Srbije posetio marta ove godine, posetio je Beograd. Koliko je promenio političke stavove za ovih sedam godina, verovatno ćemo videti u nekoliko narednih meseci. Ipak, i tada je naglašavao da je jedino pitanje u kome se Srbija i Albanija ne slažu pitanje Kosova.
Što se tiče aktuelne krize u Makedoniji, Meta je kategoričan da se ne radi o međuetničkom, već o političkom sukobu dveju makedonskih partija.
Iljir Meta rođen je 1969. godine na jugoistoku Albanije, u Skraparu. Po veroispovesti je musliman i oženjen je Monikom, koja je takođe politički aktivna — poslanica je njegove stranke u albanskom parlamentu. Imaju troje dece, dve kćerke i sina.
