Prema njenim rečima, Istražni komitet ima dokaze da je Jacenjuk učestvovao u najmanje dva sukoba — 31. decembra 1994. godine na trgu Minutka u Groznom i tokom februara 1995. godine — kao i u mučenju i streljanju zarobljenih ruskih vojnika u Oktobarskom regionu u Groznom 7. januara 1995. godine.
U petak je rusko tužilaštvo saopštilo da je uputilo Interpolu materijale za poternicu protiv Jacenjuka. Nakon dobijanja kopije tih materijala, ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov napisao je pismo šefu lokalnog biroa Interpola u kom je izjavio da je slučaj protiv Jacenjuka politički motivisan.
Septembra 2015. godine, šef ruskog Istražnog komiteta Aleksandar Bastrikin javno je optužio Jacenjuka, ali tada još nije precizirao hoće li biti izdat nalog za hapšenje bivšeg ukrajinskog premijera.
Juče je portparol državnog tužioca Rusije Aleksandar Kurenoj potvrdio da je u Interpol poslat materijal za istragu Jacenjuka, prenela je agencija RIA Novosti.
Jacenjuk je uhapšen u odsustvu 27. marta 2017. odlukom Opštinskog suda u Jesentusku u Stavropoljskom kraju. Pres-služba suda je saopštila da je političar optužen prema članu „Ubistvo sa predumišljajem pri otežavajućim okolnostima“ i „Učešće u oružanoj grupi (bandi) ili u napadima koje je ona izvršila“.
U saopštenju suda se takođe navodi numeracija članova Krivičnog zakonika RSFSR iz 1960. koji je zamenjen sadašnjim zakonom za krivična dela 1996. godine.
Ove oznake članova se primenjuju u slučaju Jacenjuk, jer je bio optužen za zločine koje je, prema istražiteljima, izvršio tokom prvog čečenskog rata koji je trajao od 1994. do 1996. godine.
„Odlukom suda u vezi sa Jacenjukom u odsustvu je određena mera hapšenja zato što je 21. februara 2017. godine pokrenuta međunarodna istraga. Rok se računa od momenta hapšenja optuženog na teritoriji Ruske Federacije ili izručenja u Rusiju“, navodi se u tekstu presude.
U septembru 2015. godine predsednik Istražnog komiteta Rusije Aleksandar Bastrikin izjavio je u intervjuu za „Rosijsku gazetu“ da Komitet ima podatke o učešću Arsenija Jacenjuka u prvom čečenskom ratu. Prema njegovim rečima, Jacenjuk je osvojio nagradu Džohara Dudajeva „Čast nacije“ za uništavanje ruskih vojnika.
Komitet smatra da se Jacenjuk borio u Čečeniji u sastavu kaznene ekspedicije „Argo“, a zatim „Viking“ vođstvom Aleksandra Muzička.
Sa svoje strane, sâm Jacenjuk je izjavio da su optužbe izmišene kako bi ga diskreditovale. „U poslednjih nekoliko godina Kremlj pokušava da diskredituje ukrajinske političare koje žestoko mrzi. U borbi sa Ukrajinom, Kremlj je spreman da upotrebi sve metode“, napisao je ukrajinski političar na svojoj Fejsbuk stranici.
Istovremeno, Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine zvanično je potvrdilo da je dobilo kopiju žalbe policije Rusije generalnom sekretarijatu Interpola u francuskom gradu Lionu sa zahtevom za objavljivanjem međunarodne poternice za bivšim ukrajinskim premijerom.
U saopštenju ukrajinske policije navedeno je da je cilj poternice hapšenje političara i njegovo dalje izručenje u Rusiju. Istovremeno, MUP ukazuje ovaj zahtev ne predstavlja zvaničnu objavu Interpola o međunarodnoj poternici za Jacenjukom i podleže proučavanju u vezi sa usklađenosti sa statutom i pravilima organizacije.
„Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov je 20. aprila 2017. uputio zvaničan dopis generalnom sekretaru Interpola Jurgenu Štoku. U pismu ministra navedeni su dobro poznate i više nego ubedljive činjenice i argumenti koji pokazuju očiglednu neosnovanost optužbi na račun državljanina Ukrajine Jacenjuka.“
„Konkretno, Arsen Avakov je uverio generalnog sekretara Interpola da Jacenjuk nikada nije bio u Čečeniji, nije učestvovao ni u kakvim oružanim sukobima, a u periodu koji su naveli ruski istražitelji živeo je, studirao i radio u mestu svog rođenja na teritoriji Ukrajine“, tvrdi policija Ukrajine.
Ministar pravde Ukrajine Pavel Petrenko takođe je rekao da će Interpol odbiti da ispuni zahtev Rusije. „Ne sumnjamo da Interpol, kao ugledna organizacija, neće obraćati pažnju na otvorene gluposti koje su izmislili ruski propagandisti sa bolesnom maštom, i da će odbiti da ispuni ovaj zahtev“, napisao je Petrenko na Fejsbuku.
Istražni komitet Rusije ne sumnja da će uspeti da ostvari krivično gonjenje Arsenija Jacenjuka. „Istražni komitet Rusije namerava da dovede Jacenjuka do krivične odgovornosti po ruskim zakonima, koristeći sve zakonske mogućnosti predviđene međunarodnim pravom"“, izjavila je portparolka Istražnog komiteta Svetlana Petrenko.
